Poraz inteligencije
Kada je raspisan novi konkurs za generalnog direktora RTS-a, Aleksandar Tijanić je objasnio da se „po svoj prilici neće ponovo kandidovati“ za funkciju na kojoj je proveo šest godina.
„To vreme je prošlo. Sledeće četiri godine ova fotelja biće električna stolica. Volim roštilj, ali ne volim kad sam nekome biftek.“
Press, 28. 4. 2010. godine
I pored tvrdnje da neće, Tijanić se, ipak, kandidovao za generalnog direktora Javnog servisa. Kasnije je objasnio da su ga, navodno, saradnici naterali da se kandiduje, iako je on lično smatrao da je ovo najbolji trenutak da napusti RTS.
„Ali, moj karakter, koji ne može da dopusti da propadne ono što sam radio tolike godine i da ekipu koju sam formirao ostavim bez podrške, naterali su me da se kandidujem. Moj karakter koji voli borbu je pobedio moju inteligenciju.“
Blic, 30. 6. 2010. godine
Upravni odbor Radio televizije Srbije izabrao je Tijanića po treći put na mesto generalnog direktora RTS-a 30. juna 2010. godine, sa sedam glasova za i dva glasa protiv.
S obzirom da je u roku od dva meseca od čvrstog „ne“ stigao do fotelje koju je, tobože, izbegavao, Istinomer izjavu Aleksandra Tijanića ocenjuje kao nedoslednu.
Ne bih, ali kad već insistirate…
Još kada je 2004. spekulisano da li će on postati novi direktor Radio televizije Srbije, Aleksandar Tijanić, navodno, nije bio zainteresovan za tu poziciju.
„Budući da je to mesto manje-više političko, novi šefovi RTS-a biće proizvod političkog kompromisa, a vi znate da ja baš ne volim tu reč. Ne znam šta bih uradio sa ponudom koju nisam dobio.“ (Večernje novosti, 28. 2. 2004. godine)
Već narednog meseca Tijanić je pristao na ono što ne voli i postao je prvi čovek RTS-a.
