Posao siguran, a plata…
Kada je uručivao prve ugovore mladima koji će učestvovati u programu „Prva šansa“ za 2010. godinu, Dinkić je obećao sigurnost zaposlenja, ne precizirajući pritom da siguran posao podrazumeva i izvesnost mesečnih primanja. Međutim, oko 400 pripravnika iz ovog programa ne dobija redovno platu od poslodavaca, a zarade, koje se, zavisno od stručne spreme, kreću od 16.000 do 20.000 dinara kasne mesecima.
„Završio sam Fakultet političkih nauka, ali tri godine nisam mogao da nađem posao. Ovo je bila dobra prilika da steknem neko iskustvo ali i da bar godinu dana imam platu, jeste da 20.000 nije puno, ali šta je tu je. Računao sam da će isplata biti redovna, država obezbeđuje novac, tako je i bilo do decembra, ali nam do maja nisu isplatili ništa. Tako je bilo do pre desetak dana kada su legle dve plate.“
izjava jednog od pripravnika, Blic, 30. 05. 2010. godine
Predviđeno je da, kada poslodavac isplati zaradu, dostavi potrebnu dokumentaciju NSZ, kako bi mu nakon toga troškovi bili refundirani, osim poreza na dohodak. Kašnjenja u refundaciji je, u najvećoj meri, posledica neredovne isplate zarada od strane poslodavca, neažurnog dostavljanja potrebne dokumentacije i blokade računa poslodavca.
„Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) je ustanovila da 96 odsto poslodavaca na vreme izmiruje obaveze, a manji broj njih kasni u granicama tolerancije do mesec dana, samo u četiri odsto slučajeva kašnjenje je duže od mesec dana, odnosno za oko 400 lica.“
Blic, 30. 05. 2010. godine
Siguran posao bi trebalo da podrazumeva i novčanu naknadu za taj rad, ali deo poslodavaca, izgleda, nije u stanju da obezbedi ono što je Dinkić pominjao. Kako broj od 400 osoba koje neredovno dobijaju zarade nije zanemarljiv, ministar od Istinomera dobija ocenu skoro ispunjeno.
