Potrebno je dve trećine poslanika da raspišemo referendum o opozivu predsednika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obraćanja u Vili Mir početkom avgusta ponudio je poslanicima opozicije da skupe 70 potpisa, što je manje od zakonskog minimuma, pa da će Srpska napredna stranka obezbediti ostali broj poslanika do dve trećine neophodnih glasova, kako bi do kraja godine bio organizovan referendum za njegov opoziv sa mesta predsednika Srbije.

„Evo vam moja ponuda da ne biste razvlačili narod, da ne biste uništavali turističku sezonu, nemojte da se maltretirate da gubite vreme – podnesite zahtev vas 80, nemojte ni 85 da tražite, 75 donesite potpisa, 80, obezbediću vam ja ostatak potpisa. Idemo pre kraja godine na referendum o opozivu predsednika”, rekao je predsednik, da bi u sledećoj rečenici predložio da skupe  samo 70 potpisa.

***

Da li postoji referendum o opozivu predsednika države, potražili smo u Ustavu Srbije. Kada je reč o referendumu, Član 108 Ustava kaže da na zahtev većine narodnih poslanika ili najmanje 100 hiljada birača Skupština Srbije može da raspiše referendum o pitanjima svoje nadležnosti. A kad je reč o razrešenju predsednika, član 118 navodi da postupak za razrešenje zaista može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika, ali da Ustavni sud potom mora da potvrdi da je izabrani predsednik prekršio Ustav. Nikakav referendum građana se ne spominje. 

Dakle, s obzirom na to da u važećem Ustavu ne postoji mogućnost za referendum o opozivu predsednika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobija za svoju izjavu ocenu – neistina.

Na pitanje Istinomera da li je i pod koji uslovima referendum o razrešenju predsednika države moguć, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji Zoran Ivošević odgovorio je kratko – ni slučajno.

“Vučić je zloupotrebio pravo na referendum, jer kaže da Narodna skupština na predlog trećine poslanika može da pokrene postupak razrešenja, ali ne pred organima koji to stvarno mogu da urade, nego pred narodom na referendumu. Predsednik se može razrešiti odlukom skupštine ili Ustavnog suda, a ne ovako”, rekao je Ivošević za Istinomer.

Bivši sudija Vrhovnog suda dodao je da predsednik možda zaista nije znao da referendum o razrešenju ne postoji.

“Postoji još jedan način, po članu 117. Ustava, predsednik može podneti i ostavku o čemu mora obavestiti javnost i predsednika Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke predsedniku prestaje mandat,” objasnio je Ivošević.

Da u važećem ustavnom poretku Srbije ne postoji mogućnost održavanja referenduma o opozivu predsednika Republike potvrdio nam je i profesor Ustavnog prava i stalni član Republičke izborne komisije (izabran na predlog koalicije Srbija protiv nasilja) Tanasije Marinković.

Ponovio je da po važećem Ustavu Srbije od 2006. godine i Zakonu o predsedniku Republike, pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika (84 parlamentarca), ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika, dakle najmanje 126 parlamentaraca. 

Profesor Marinković pojašnjava da je Ustavni sud dužan da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika.

Marinković je dodao da ovo nije prvi put da Vučić pominje ovu “neustavnu ponudu”.

“Iz svih tih izjava proizlazi da on zapravo referiše na Ustav Srbije od 1990. godine koji je predviđao mogućnost opoziva predsednika Republike na referendumu. Prema odredbama tog ustava, Narodna skupština je pokretala postupak, ako se o tome izjasni najmanje dve trećine narodnih poslanika, a o opozivu predsednika Republike odlučivali su birači”, rekao je profesor Marinković. 

Naslovna fotografija : Istinomer / Zoran Drekalović