Pre 10 godina prosečna plata je bila 35 hiljada dinara
Osim što je gostovanje u jutarnjem programu TV Happy iskoristio da govori o akciji „Najbolja cena”, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović osvrnuo se i na nove, ali i stare iznose prosečnih i minimalnih zarada.
Istakao je novo povećanje minimalca na više od 53.000 dinara, zatim da je prosečna plata danas veća od 100.000 dinara, a da medijalna „ide preko 75.000”.
„Kad snovi postanu stvarnost” i Srbija ima „neverovatne brojke”
Predstavnici vlasti su kao „veliku i važnu” vest predstavili podatak da je prosečna neto plata u maju prešla 100.000 din. Mediji su ovu informaciju preneli s naslovima o „neverovatnim brojkama” i „skoku u budućnost” pic.twitter.com/usyoKZSSYo
— #dasenelazemo (@istinomer) July 26, 2024
Pri podsećanju na neke stare iznose, Momirović je naveo:
„Pa da li smo zaboravili, pre samo 10 godina, kolika je bila prosečna plata, da je minimalna plata bila 120 evra?”
Tokom gostovanja, pored minimalne, ministar je pomenuo i to kolika je prosečna zarada bila pre 10 godina.
„Pa da li se mi sećamo – pre samo 10 godina 35.000 dinara je bila prosečna plata. To je bila realnost naše države, jedan industrijski čemer i jad”, rekao je ministar.
Kada smo uporedili podatke koje je Momirović navodio na TV Happy, sa podacima koji su javno dostupni, videli smo da ministar nije bio precizan.
Kolike su bile plate pre 10 godina?
Od iznosa o kojima je Momirović govorio, prvo smo proverili onaj koji se odnosi na minimalnu platu. U septembru 2014. godine, pre tačno 10 godina, bilo je 176 radnih sati, što znači da je minimalna zarada (115 dinara neto po radnom satu, izvor: Socijalno-ekonomski savet Srbije) iznosila 20.240 dinara.
To znači da je, prema prosečnom zvaničnom srednjem kursu NBS, koji je u septembru 2014. godine bio 118.6, minimalna zarada bila nešto više od 170 evra. I kako se taj iznos ne poklapa s tvrdnjom ministra Momirovića da je pre 10 godina minimalna plata bila 120 evra, za ovu izjavu dajemo mu ocenu neistina.
Pored podatka o minimalnoj zaradi, zaključili smo da ni prosečna plata u Srbiji 2014. godine nije bila 35.000 dinara.
[#factcheck] [#spincheck]
👤Ministar Tomislav Momirović bio je gost jutros na TV Happy. Dok je govorio o akciji “Najbolja cena”, opoziciji i medijima, čuli smo neistinite tvrdnje, etiketiranje, poređenja neuporedivog… pic.twitter.com/iA8oUPQFx3
— #dasenelazemo (@istinomer) September 3, 2024
Ukoliko bismo se ponovo vratili na septembar 2014. godine, u zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, videli bismo da je tog meseca prosečna neto zarada bila 43.975 dinara. Podaci RZS-a kažu i da je prosečna neto zarada 2014. godine iznosila 44.530 dinara. Pošto se ni ovi iznosi ne poklapaju sa izjavom da je prosečna plata pre 10 godina bila 35.000 dinara, ministar Momirović i za ovu tvrdnju dobija ocenu neistina.
Poređenja neuporedivog i druge manipulacije
I dalje s osvrtom na period od pre 10 godina, ministar Momirović je upitao: „Da li smo zaboravili da je skoro 30 posto nezaposlenih bilo?”
Ovakva poređenja su jedna od čestih manipulacija – reč je o poređenju neuporedivih podataka jer je u više navrata (2014. i 2021. godine) menjana metodologija Ankete o radnoj snazi. Istinomer je o tome pisao i kada su drugi predstavnici vlasti, poput predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog poredili aktuelne podatke sa podacima, najčešće, iz 2012. godine.
Najbolje ocene imamo kada pričamo o vladavini prava, o pravosuđu
Od drugih uspeha vlasti koje je deo, Momirović je izdvojio i one koje se tiču evrointegracija.
„I nemojmo zaboraviti da mi najbolje ocene od strane Evropske unije imamo kada pričamo o vladavini prava, o pravosuđu”, rekao je ministar.
Iako nije jasno da li je ministar poredio Srbiju sa nekim drugim zemljama ili je samo reforme u oblasti vladavine prava isticao kao najuspešnije, izveštaji Evropske komisije o stanju vladavine prava i napretku Srbije ga suštinski demantuju.
U izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji za 2024. ističe se da je politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo „i dalje na visokom nivou”, kao i da je bezbednost novinara „izvor zabrinutosti”. Osim toga, izveštaj EK o napretku Srbije za 2023. godinu navodi da je Srbija u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i pravosuđe ostvarila ograničen, odnosno izvestan napredak.
Za opisivanje napretka, Evropska komisija koristi sledeću skalu: nazadovanje, bez napretka, ograničen napredak, izvestan napredak, dobar napredak i veoma dobar napredak. (Izvor: Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije - 2023.)
Među ostalim manipulacijama koje smo zabeležili bile su i manipulacije etiketiranjem. Njima se ministar Momirović služio kada je govorio o kritički nastrojenim medijima i opoziciji.
„Da se malo podsetimo da su te televizije, ta medijska mašinerija, ti gospodari virtuelne realnosti na čelu sa Draganom Šolakom vodili aktivnu kampanju da se Republika Srbija proglasi genocidnom državom, da su ti ljudi vodili i stalno vode kampanju ne samo protiv predsednika kao političke ličnosti, nego protiv cele njegove porodice. Na najbrutalniji, najvulgarniji, najužasniji način, kakav zaista ovde nikada nije viđen”, rekao je Momirović.
Posle medija, ministar se bavio političkim protivnicima Srpske napredne stranke. Ističući da je opozicija „potpuno legitiman” deo političkog sistema Srbije, koji “ima pravo” da kritikuje, Momirović je rekao:
„Ja uopšte o njima nisam pričao, naravno, mi ćemo se sporiti. Ja pričam o jednoj tajkunskoj mašineriji. To nije nikakva opozicija, to su ljudi koji sprovode naloge nekakvih spoljnih službi.”
Naslovna fotografija: Screenshot/YouTube/Srpska napredna stranka
