Preminulo je 13, 14 lekara, ostali nisu imali dodirne tačke sa kovid sistemom

Podaci o žrtvama pandemije koje iznose funkcioneri već su više puta dovedeni u pitanje. Mahanje grafikonima postalo je ritual predstavnika vlasti u obraćanjima na ovu temu. Da li, međutim, postoji granica „proizvoljnih” brojeva bar kada su u pitanju ljudski životi?  

„To je jedini tačan i proveren podatak i molim Srbiju da to zna”, tako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar završio tvrdnju o broju lekara u Srbiji koji su umrli od posledica izazvanih infekcijom korona virusa.

Gostujući u Upitniku, Lončar je rekao da su „apsolutno netačne” tvrdnje koje se čuju u javnosti o više od 100 izgubljenih života lekara.

„13, 14 lekara je preminulo, koji su stvarno radili u kovid zoni, koji su imali komunikaciju i boravili u crvenim zonama. Svi ostali lekari nisu imali dodirne tačke sa kovid sistemom”, izjavio je Lončar sinoć na RTS-u.

Nejasno je da li je samo rad u crvenoj zoni „dodirna tačka sa kovid sistemom“ ili u sistem spadaju i kovid ambulante i ostale službe koje dolaze u kontakt s obolelima od kovida 19.

Istinomer je zatražio od ministarstva da dostavi izvor na osnovu kojeg ministar iznosi broj „13, odnosno 14 preminulih lekara”, ali odgovore ni ovaj put nismo dobili.

Ipak, po podacima sa sajta Lekarske komore Srbije, broj preminulih lekara višestruko je veći.

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije pažljivo vodi statistiku o broju smrtnih slučajeva među kolegama. Predsednica glavnog odbora Sinidikata dr Gorica Đokić za Istinomer ističe da precizna statistika govori drugačije nego Lončar.

„U Beogradu je podeljena crvena i zelena zona, čim odmaknete iz Beograda, isti doktori rade i u crvenoj i u zelenoj zoni, a da ne pominjem privatni zdravstevni sistem koji dolazi u kontakt s pacijentima koji su zaraženi”, objasnila je dr Đokić.

Naime, po statisici od marta prošle godine do aprila ove godine, ukupan broj preminulih lekara je 120.

Ministar Lončar je tvrdnju o „13, odnosno 14 osoba“ „branio“ na sledeći način:

„Velika većina su ljudi koji su preko 70 godina, koji su u penziji, koji nisu radili u zdravstvenom sistemu, već na drugi mestima, bili na nekim bolovanjima, nisu prilazili tu.”

Ipak, po podacima Sindikata, u penziji i van zdravstva, od ukupnog broja preminulih bilo je svega 19 osoba, ili nešto više od 17 odsto, dok je među radno aktivnim bila 101 osoba, odnosno 84,17 odsto. Među preminulima 60 odsto njih radilo je u državnim ustanovama, a nešto više od 24 odsto u privatnom sektoru.

Podatak da je „velika većina ljudi imala preko 70 godina”, takođe nije tačan; među žrtvama je starijih od 70 godina bilo svega četvrtina. Više od 60 odsto su bili doktori u dobi između 50 i 70 godina.

Podsetimo, sredinom februara Sindikat lekara i farmaceuta organizovao je skup i pomen kolegama koje su izgubile živote usled epidemije korona virusa  i tada su bila iščitana imena preminulih kolega.

Dakle, za izjavu da je „svega 13, odnosno 14” preminulih lekara imalo „dodirne tačke s kovid sistemom” ministar dobija ocenu – kratke noge,  a razloga za to je 100 i više. Za cenjkanje ljudskim životima, ne postoji dovoljno loša ocena. 

Naslovna fotografija: FoNet