Pretekli smo Bugarsku i BiH po prosečnim platama
Predsednik Srbije
Aleksandar Vučić je 22. jula obišao radove na obnovi Urgentnog centra Kliničkog
centra Srbije u Beogradu i tom prilikom izneo čitav niz neistina u vezi sa prosečnim
zaradama u zemljama u okruženju.
prosečnoj zaradi pretekla Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku, a uporedio je prosečne
zarade Srbije i Hrvatske u 2002. i 2018. godini, rekavši da je 2002. u
Hrvatskoj prosečna zarada bila oko 700 evra, a da je danas oko 750.
Nijedna od ovih
tvrdnji nije tačna.
Najpre, Bosna i
Hercegovina: prema podacima Agencije
za statistiku BiH, prosečna neto zarada zapadnog suseda Srbije iznosila je u
maju ove godine 450,4 evra,
odnosno 881 konvertibilnu marku.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije
– koji su objavljeni 25. jula, ali ih je Vučić očigledno imao i nekoliko dana
ranije – prosečna zarada za maj iznosila je
50.377 dinara, odnosno 426,3 evra. Dakle, niže nego u BiH.
Kada je reč o Bugarskoj, nailazimo na problem: statistički
institut Bugarske ne beleži neto plate koje pominje Vučić, već samo bruto
zarade. Prema poslednjim zvaničnim podacima bugarskog Nacionalnog statističkog instituta (NSI)
– a reč je o martu 2018. godine – prosečna bruto zarada u Bugarskoj iznosila je
1107 leva, odnosno 566
evra.
U maju 2018. prosečna bruto zarada u Srbiji iznosila je
69.684 dinara, tj. 589,7 evra, pa deluje da je ovde predsednik bio u pravu.
Međutim, Vučić je govorio o neto, a ne bruto zaradama.
Istinomer je zatražio podatke o neto zaradama od bugarskog
NSI i dobio odgovor da oni ne skupljaju niti objavljuju podatke o neto zaradama.
Ipak, iz bugarskog NSI su Istinomeru ipak dostavili
informacije o porezima i doprinosima koje plaćaju zaposleni, koji su, kako
kažu, primenjivi na najveći broj zaposlenih. Iz ovih podataka može se lako može
izračunati prosečna neto plata u Bugarskoj.
Prema informacijama NSI, doprinosi zaposlenih za penzioni
fond iznose 8,78 odsto, za majčinski fond 1,4 odsto („Maternity fund“), za fond
za nezaposlene 0,4 odsto, i za fond zdravstvenog osiguranja 3,2 odsto.
Dakle, ukupan procenat koji zaposleni izdvaja za socijalne
doprinose iznosi 13,78 odsto, a kada se ovaj procenat odbije od zarade, plaća
se i porez na dohodak, odnosno na zaradu, koji iznosi 10 odsto.
Iz bugarskog Nacionalnog statističkog instituta izveli su i
računicu za bruto platu od 1000 leva: socijalni doprinosi iznose 13,78 odsto,
odnosno 137,8 leva, pa je oporezivi deo zarade 862,2 leva. Na to se plaća porez
na dohodak od 10 odsto, pa tako ukupna neto plata iznosi 775,98 leva.
Sada ćemo izvesti istu računicu za prosečnu zaradu u
Bugarskoj u martu 2018, koja je, da podsetimo, iznosila 1.107 leva, ili 566
evra.
Dakle, kada se oduzmu socijalni doprinosi od 13,78 odsto,
ostane 954,5 leva. Oduzmimo još 10 odsto poreza na zarade i ostane neto plata
od tačno 859 leva – odnosno 439,2 evra.
Dakle – uprkos tome što je bruto zarada veća u Srbiji, zaposleni u Bugarskoj
imaju veće neto plate nego zaposleni u Srbiji, koje su, da podsetimo, u
maju iznosile 426,3 evra. (U martu 2018. bile su 417,3 evra.)
Pređimo sada na deo sa Hrvatskom i Srbijom.
Vučić je iz nekog razloga uzeo 2002. godinu kao referentnu
tačku – dakle, samo dve godine nakon što su SPS, radikali i JUL svrgnuti sa
vlasti – i ustvrdio da je tada zarada iznosila 146 evra, a da je u Hrvatskoj
bila oko 700, te da Srbija sada smanjuje razliku „ne samo proporcionalno, već
čak i u apsolutnim brojevima“, s obzirom da je, po Vučiću, u Hrvatskoj prosečna
zarada sada „oko 750 evra“.
Još jednom, nijedan podatak koji je izneo Vučić nije tačan.
Najpre, za platu u Srbiji 2002. bio je blizu: prosečna plata
2002. bila je 151,8 evra. Vučić, međutim, nije pomenuo da je tokom 2000. godine, dok je SPS-SRS-JUL
koalicija bila na vlasti, prosečna zarada iznosila 88,8 nemačkih maraka,
odnosno 45,4 evra. To znači da je za samo dve godine (2001-2002)
prosečna zarada uvećana 334 odsto, tj. 3,34 puta.
No, za zarade u Hrvatskoj predsednik Vučić je bio izuzetno
daleko od istine. Naime, prema
zvaničnoj statistici, u Hrvatskoj je prosečna plata 2002. iznosila 3.720
kuna, odnosno oko 500, a ne „oko 700 evra“. Sa druge strane, prosečna neto zarada
u Hrvatskoj u aprilu 2018. godine iznosila je 6.220 kuna, odnosno
839 evra, a ne „oko 750 evra“, kako je rekao Vučić.
Istinomer je od službe za saradnju sa medijima predsednika
republike tražio podatke na osnovu kojih je Vučić izneo sve ove netačne brojke,
ali odgovor nismo dobili. A zbog svega pobrojanog, Aleksandar Vučić još jednom
dobija ocenu „kratke noge„.
