Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je u septembru prošle godine da će do kraja 2019. početi radovi na preuređenju prostora na kome je podignuta prva električna centrala na Dorćolu i dodao da je predviđeno da na tom mestu bude Muzej Nikole Tesle.
Danas, 9. 9. 2018. godine
“Prva električna centrala na Dorćolu koja je sada ruina biće veoma brzo preuređena i već do kraja sledeće godine počećemo preuređenje – rekao je Vesić. Kako je rekao novinarima u Beogradu prilikom obilaska distributivnog dispečerskog centra, muzej će se prostirati na površini od 10.000 kvadrata i biće naučno-istraživački centar i mesto gde će se studenti i profesori baviti životom i radom Nikole Tesle.”
Kroz tri meseca, u decembru, ponovio je da će na mestu stare električne centrale na Dorćolu biti Muzej Nikole Tesle.
Tanjug, 10. 12. 2018. godine
“Trenutno se radi projekat rekonstrukcije stare električne centrale na Dorćolu, površine 10.000 kvadratnih metara, nakon čega će se krenuti sa rekonstrukcijom kako bi tu bio smešten Muzej Nikole Tesle. Nema boljeg mesta od stare električne centrale, prve električne centrale u Beogradu za Muzej Nikole Tesle. Kuća ministra Genčića, u kojoj se trenutno nalazi Muzej Nikole Tesle, koja je nacionalizovana, jeste lepa, ali je mala za takav muzej i tako veliko ime kao što je Nikola Tesla', rekao je Vesić.
Vesić je istakao da nakon Muzeja Jugoslavije, koji godišnje ima 120.000 posetilaca, najposećeniji muzej jeste upravo Muzej Nikole Tesle sa 100.000 posetilaca.
Međutim, iako se ova godina približava kraju, radovi na objektu na Dorćolu nisu počeli, a o njima se i ne govori. Informativna služba Grada Beograda nije nam odgovorila na pitanje kada će starovati rekonstrukcija zgrade.
U medjima se u poslednje vreme navodi da je ideja da se Muzej Nikole Tesle premesti u prostor Glavne železničke stanice. Kako je nedavno objavila „Politika“, o tome nije doneta i zvanična odluka. Jedino je, kako navodi „Politika“, „definitivno da Muzeju Nikole Tesle uskoro sledi selidba“. Međutim, još se ne zna gde. Nesporno je da su najveći kandidati za novu adresu Tesline zaostavštine Glavna železnička i termoelektrana „Snaga i svetlost” na Dorćolu, navodi se dalje u tekstu.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić sada, pak, ističe da će se odluka doneti na republičkom nivou.
Politika, 15. 11. 2019. godine
'Sada je sve na republici pošto je grad na nju preneo osnivačka prava za Muzej Nikole Tesle, jer jedan takav muzej svakako treba da bude od nacionalnog značaja', ukazuje zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Kako dodaje, neosporno je i da muzeju koji sada boravi u 200 kvadrata, a koji sa više od 100.000 posetilaca godišnje spada među najposećenije muzeje u Beogradu, treba da se što pre obezbedi novi prostor.
Ipak, u Ministarstvu kulture i informisanja, napominje „Politika“, kažu da Muzej Nikole Tesle još nije u nadležnosti republike.
Politika, 15. 11. 2019. godine
'Postoji inicijativa Beograda da muzej pređe u nadležnost republike, a radnje koje prethode tome su u toku. Ministarstvo je upoznato sa idejom da Muzej Nikole Tesle bude u prostoru termoelektrane i koliko nam je poznato u toku su analize svih okolnosti koje se tiču pomenutog projekta', navode u Ministarstvu.
Podsetimo, pre dva meseca, zemljište na lokaciji Marina „Dorćol“ površine četiri hektara, prodato je po početnoj ceni od 3,8 milijardi dinara kompaniji „MD Investments“.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da se prema planu detaljne regulacije lokacija nalazi u zoni predviđenoj za komercijalne delatnosti i stanovanje, a pored ovih objekata, obavezna je i izgradnja uređenih zelenih površina sa drvoredom koje moraju biti u javnom korišćenju.
N1, 13. 9. 2019. godine
'On je dodao će na tehničku dokumentaciju za sve objekte i sadržaje koji se budu gradili saglasnost davati Komisija za planove Skupštine Grada Beograda, kao i da će budući investitor morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture Termoelektrana 'Snaga i svetlost', kako se ne bi ugrozile njene vrednosti.'
Budući da je, na osnovu dostupnih informacija, jasno da radova „na preuređenju prostora na kome je podignuta prva električna centrala na Dorćolu“, u najavljenom roku neće biti, obećanje Gorana Vesića ocenjujemo kao – neispunjeno.
Inače, još pre više od dve godine, u avgustu 2017, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ocenila je da izgradnja, na beogradskom Dorćolu, novog Muzeja „Nikola Tesla“ predstavlja projekat od nacionalnog značaja. Ona je kazala da će do 10. septembra (2017) biti definisani svi uslovi za početak realizacije projekta izgradnje muzeja.
Beta, 20. 7. 2017. godine
'Za dve sedmice imaćemo detaljno razrađen plan daljih aktivnosti, definisane procedure i rešene imovinsko-pravne odnose, jer naš cilj je da do kraja godine izaberemo investitora i započnemo izgradnju', dodala je Mihajlović. Kompleks u okviru kog će biti izgrađen novi Muzej 'Nikola Tesla' sa propratnim sadržajima nalazi se na teritoriji opštine Stari grad, u Marini 'Dorćol', i obuhvatiće prostor od 4,5 hektara. U okviru te parcele biće zadržana i Termoelektrana 'Snaga i svetlost' koja je izgrađena između 1930. i 1932. godine, a 2013. odlukom Vlade proglašena je spomenikom kulture.'
U to vreme gradski menadžer Goran Vesić kazao je da je to „nacionalni projekat značajan za našu zemlju i zato je grad Beograd zahvalan Vladi, koja je odlučila da oformi i pripremi sve što je neophodno za raspisivanje međunarodnog tendera na kome ćemo dobiti investitora“.
Večernje novosti, 29. 7. 2017. godine
'Konačno će muzej, koji godišnje ima oko 100.000 posetilaca, dobiti novu zgradu. Stara centrala, koja je počela s radom 6. oktobra 1893. godine, pravo je mesto za dom Nikole Tesle.'
Inače, prva javna termo-električna centralu u Srbiji otvorena je u Beogradu 6. oktobra 1893. godine na uglu ulica Skenderbegove i Dobračine.
Večernje novosti, 4. 12. 2015. godine
Od početka rada do 1924. godine ovo je bila jedina centrala za proizvodnju struje za javne potrebe Beograda. Od 1924. godine počinje da radi i električna centrala u Makišu, ali ona je prevashodno služila za napajanje vodovoda. Od tada do 1934. ona snabdeva sve šire delove grada iz svog okruženja. (...) U novembru 1932. godine napravljena je nova centrala koja je ponela ime 'Snaga i svetlost', pa je ona preuzela napajanje celokupne beogradske električne mreže.
Naslovna fotografija: Fonet, Beoinfo
