Projekat rekonstrukcije Centralne kule do kraja 2016.
Gradski menadžer o rekonstrukciji Centralne kule na Starom sajmištu. (www.beograd.rs, 26. 2. 2016. godine)
„Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda u narednom periodu treba da pripremi uslove koji će biti sastavni deo tendera za rekonstrukciju Centralne kule Agencije za investicije i stanovanje. Nakon toga očekuje se da do kraja godine bude završen i projekat rekonstrukcije, što bi značilo da bi u 2017. godini moglo da se počne sa rekonstrukcijom.“
Gradski menadžer Goran Vesić u februaru 2016. godine najavio je da bi sređivanje Centralne kule na Starom sajmištu trebalo da počne već naredne godine, a da će projekat rekonstrukcije biti gotov do kraja 2016.
Ovo je samo jedna od brojnih najava gradskih i republičkih političara u poslednjih deset godina koja se odnosi na rekonstrukciju kule ili uređenja Starog sajmište na kome se u vreme Drugog svetskog rata nalazio nacistički logor.
Prethodne vlasti otvorile su ovu temu 2006, a 2007. godine je obrazovana komisija koja će se baviti pitanjem Starog sajmišta. Međutim, zbog komplikovanih imovinskih odnosa, nedostatka političke volje i sporenja oko prirode istorijskih činjenica na lokaciji Starog sajmišta danas imamo samo ruinirane objekte, zapušten prostor, stanovnike u paviljonima koji su bili sastavni deo logora i kafanu u nekadašnjem Turskom paviljonu.
Kada imamo u vidu neslavnu prošlost uređenja Starog sajmišta, gotovo da ne čudi što ni pored obećanja gradskog menadžera, projekta rekonstrukcije Centralne kule još uvek nema. Kako za Istinomer objašnjava Vesić do kašnjenja je došlo jer se pojavila geodetska greška u snimku iz 1952. godine.
„Koliko god da zvuči banalan taj problem, nije naivan i naprosto traje, tada će Zavod za zaštitu spomenika uraditi idejno rešenje za vraćanje u pređašnje stanje. Posle toga slede lokacijski uslovi i onda sledi tender za izradu tehničke dokumentacije što je ustvari projekat da bi smo mogli da pristupimo sanaciji te Centralne kule. Ja se nadam da to možemo da završimo u 2017. godini, iako smo verovali da možemo u 2017. godini da počnemo rekonstrukciju Centralne kule. Kako sada stoje stvari realnije je da to počne u 2018. godini“, kaže Vesić za Istinomer.
Vesić dodaje da je u planu donošenje posebnog zakona kojim će Staro sajmište biti proglašeno kao posebno područje kako bi se rešili imovinsko-pravni odnosi. Kako kaže, do sada je jedino Centralna kula apsolutno imovinski rešena i u vlasništvu je grada Beograda. Do sada su u njoj živeli i radili umetnici, međutim oni su dobili ateljea na drugim lokacijama i kula je sada raseljena, tvrdi Vesić.
Ipak, Istinomer je bio na licu mesta i umesto raseljene kule zatekli smo dva stana u kojima žive porodice. Gradski menadžer poriče da iko živi u kuli, a predsednik Komisije za Staro sajmište Jovan Ćulibrk kaže da će i slučajevi ovih porodica biti rešeni.
Centralna kula na Starom sajmištu, foto: Youtube printskrin
Jedno je sigurno, dok se svi problemi ne reše, neće početi ni dugo najavljivana rekonstrukcija kule. Tako je još jedan rok ponovo probijen, a obećanje Gorana Vesića dobija ocenu neispunjeno.
Dugoročni plan je da se na terioriji Starog sajmišta, gde se nekada nalazio logor, izgradi memorijalni kompleks. On bi trebalo da bude detaljno uređen Zakonom o Ustanovi spomen žrtve. Radna verzija pojavila se u javnosti u februaru ove godine kada je izazvala brojne i burne reakcije. Kritike su uglavnom dolazile iz jevrejske zajednice. Neke su se ticale pravopisnih zamerki, kao na primer da se Holokaust i Porajmos pišu velikim slovima, dok su se najčešće odnosile na nespominjanje uloge vlade Milana Nedića i njene saradnje sa okupatorima.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Ruben Fuks za Istinomer kaže da su radnoj grupi koja je radila zakon predate primedbe i predlozi, pa da do pojave konačne verzije, ne želi da komentariše nacrt koji se pojavio. Predsednik radne grupe i gradske komisije koja se bavi Starim sajmištem Jovan Ćulibrk kaže da zakon nije ni trebalo da se nađe u javnosti, jer još uvek nije ni blizu konačne verzije. Kada do nje dođe, zakon će proći javnu raspravu i svi će moći da daju svoje predloge. Završetak rada na zakonu Ćulibrk očekuje do kraja 2017, a izgradnju memorijalnog kompleksa tek za trideset godina.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević
