Promenićemo Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

Ministar prosvete i nauke o Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti. (Politika, 28. 4. 2014. godine)

6. 2. 2016.

Teme / Ocene: Obećanja, Ispunjeno, Društvo

„Biće promenjen Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, uspostavićemo novi model finansiranja nauke.“

Nakon što je izabran na mesto ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, koji je i sam istraživač, naglasio je u aprilu 2014. da zna sa kakvim se problemima naučnici u Srbiji suočavaju zbog „nestabilnog i neodrživog“ načina finansiranja. Zbog toga, kako je tada rekao, to ministarstvo će doneti Zakon o naučno istraživačkoj delatnosti, mada nije preciziran rok za to.

Istakao je da će taj zakon ustanoviti projektno finansiranje, što bi omogućilo naučnicima da materijalnu podršku za svoje radove i istraživanja traže preko konkursa koje raspisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Izmene i dopune Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, usvojene su poslednjih dana 2015. godine zbog čega obećanje ministra Verbića ocenjujemo kao ispunjeno.

Novine koje donosi novousvojeni zakon se, pored modela finansiranja, odnose na osnivanje Odbora za etiku, veću transparentnost podataka u nauci kao i donošenje Pravilnika o vrednovanju istraživača. Međutim, u Sindikatu nauke smatraju da su promene zakona „kozmetičke“, jer naučnici i dalje ostaju bez sigurnih primanja.

RTS, 15. 1. 2016. godine

„Nama je i dalje ostalo jedino da dobijamo platu na osnovu dobijenog projekta. Šta ako istraživač ne dobije projekat? To znači da automatski ostaje bez posla i to je velika nesigurnost”, naglašava Đurđica Jovović iz Sindikata nauke.

Naučnica Jelena Jović sa Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu i jedna od osnivača pokreta „Spasimo nauku“, takođe, smatra da promene ne nude rešenje za finansiranje nauke, ali, u intervjuu za RTS, naglašava da je najveći plus zakona to što sve podatke u vezi sa konkursom otvara za javnost.

RTS, 15. 1. 2016. godine

„Zakon obavezuje državni organ da sve podatke objavi, što nije bilo ranije i što je dovodilo do potencijalnih ili stvarnih malvezacija“, objašnjava Jelena Jović.

Podsetimo, pod parloma „Nećete nas oterati kao Nikolu Teslu“ i „Naučni rad vodi u glad“, krajem novembra prošle godine, naučni radnici protestvovali su tražeći smenu ministra Verbića i poboljšanje njihovog položaja. Tada su glavni zahtevi koje su protestanti predali resornom ministarstvu i Vladi Srbije bili rešavanje radno pravnih odnosa naučnika i povećanje ulaganja države u nauku.

Naši sagovornici kažu da je analizu primene novousvojenog Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti moguće praviti tek nakon odluke o finansiranju prvih naučnih projekata, ali da bez obzira što zakon menja način na koji se sredstva dodeljuju, ona su i dalje niska. Poređenja radi, evropski prosek ulaganja u nauku iznosi tri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je u Srbiji deset puta manji i iznosi svega 0,3 odsto. Austrija, na primer, u naučni sektor ulaže 102 puta više od Srbije.

admin