Proširen krug korisnika besplatne pravne pomoći

Pre svega, da vidimo ko će, prema novom zakonu, imati pravo na besplatnu pravnu pomoć. 

Prema članu 4. nacrta novog zakona, ovo pravo će, između ostalih, moći da dobiju korisnici novčane socijalne pomoći ili dečjeg dodatka, osobe koje su lišene poslovne sposobnosti ili su na psihijatrisjkom lečenju, žrtve nasilja u porodici, žrtve torture ili trgovine ljudima, izbeglice i interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom i deca koja su smeštena u neku od ustanova socijalne zaštite, deca i mladi do 26 godine života koji su napustili uslugu socijalnog smeštaja.

Dakle, u krug korisnika koji je obuhvaćen nacrtom zakona spadaju i one kategorije koje je u svojoj izjavi nabrojala ministraka Kubrović.

A ko je do sada imao pravo na ovu pomoć i kako je to bilo definisano, budući da se na ovaj zakon čeka još od usvajanja Ustava 2006. godine, koji u članu 29. garantuje besplatnu pravnu pomoć?

Dakle, do sada nije bilo sistematski utvrđeno koje kategorije korisnika imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, jer zakon nije postojao. To nam je potvrđeno i iz Ministarstva pravde.

Ova oblast delimično je do sada bila regulisana članom 77. Zakona o krivičnom postupku, u kome piše da se okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati i traži advokata, dodeljuje javni branilac, a troškovi odbrane padaju na teret budžeta suda.

Takođe, na sajtu Ministarstva pravde stoji i da je besplatna pravna pomoć do sada delom bila uređena članom 168. Zakona o parničnom postupku, koji, takođe, propisuje da sud može nekog da oslobodi plaćanja parničnih troškova i troškova plaćanja advokata ukoliko utvrdi da mu imovinsko stanje ne dozvoljava da te troškove sam plati.

U ministarstvu su nam dalje objasnili da bi, prema poslednjim istraživanjima (nije navedeno kojim), oko milion i po građana moglo da koristi besplatnu pravnu pomoć.

  

Međutim, ono što je ministarka pravde propustila da kaže jeste to da su pobrojane kategorije stanovništa, koje će ubuduće moći da dobiju besplatnu pravnu pomoć – naročito žrtve porodičnog nasilja ili žrtve trgovine ljudima – u praksi već mogle da računaju na nju. Kako? Preko uduruženja i nevladinih organizacija koje su preko svojih pravnih zastupnika pružale besplatnu pravnu pomoć u parničnim postupcima.

U Ministarstvu pravde su opet i sami potvrdili ove tvrdnje.

Jeste tačno da do sada korisnici koje je spomenula ministarka pravde nisu morali da dobiju besplatnu pravnu pomoć, zbog čega je dobro da ovo njihovo pravo, koje su do sad koristili samo sporadično i uglavnom uz pomoć nevladinih organizacija, postaje i zakonska obaveza za državu. 

U međuvremenu, građani su pomoć dobijali od nevladinih organizacija. Primera radi, Autonomni ženski centar (AŽC) je, prema njihovim podacima, samo u periodu od avgusta do decembra prošle godine zastupao 26 žena u 37 različitih sudskih i tužilačkih postupaka i to na 50 ročišta.

Ono što, takođe, ministarka pravde nije naglasila jeste to da ova udruženja i nevladine organizacije po svoj prilici više neće moći da pružaju besplatnu pravnu pomoć, u smislu sudskog zastupanja svojh korisnika.

Ovaj posao je članom 9. ovog nacrta dodeljen advokatima i službama pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, nezavisna udruženja ili organizacije će, ako bude usvojen ovakav nacrt, moći jedino da pružaju pravnu podršku, ali ne i pravnu pomoć. Izuzev, ako je reč o tražiocima azila i žrtvama diskriminacije, kada će i oni moći da sudski zastupaju svoje korisnike.

Golubović kaže da će takvim rešenjem biti prekinuta praksa da organizacije i udruženja angažuju advokate, specijalizovane za odgovarajuću oblast, kao što je porodično nasilje, trgovina ljudima i slično.

I Ivana Radović iz organizacije Astra, koja se već godinama bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i eksploatacije (između ostalog i pružanjem besplatne pravne pomoći u sudskim postupcima), smatra da će nacrt, umesto da poboljša sistem besplatne pravne pomoći, samo pogoršati situaciju na terenu.

Paradoksalno je, kaže, što će na kraju ispasti da je sistem pružanja besplatne pravne pomoći bolje funkcionisao u sadašnjoj sivoj zoni, jer su građani kojima je bila potrebna, bez obzira na sistem, dobijali kvalitetnu i specijalizovanu, a besplatnu pravnu pomoć. 

Dakle, do sada, besplatna pravna pomoć, predviđena Ustavom, nije bila sistematski regulisana, što će biti promenjeno novim zakonom. Nacrt tačno propisuje kojim kategorijama korisnika mora da se obezbedi besplatna pravna pomoć. Tu spadaju i deca, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima i drugi. Međutim, neki od tih korisnika su i do sada, premda to nije bilo zakonski određeno, dobijali besplatno pravno zastupanje preko udruženja i nevladinih organizacija. Tako, umesto da kaže – uz kašnjenje od 12 godina i nekoliko probijenih rokova, država sada donosi zakon i praktično, uvodi sistem koji će građanima garantovati besplatnu pravnu pomoć – ministarka Kuburović tvrdi da je je sada širi krug korisnika koji će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć. Da zaključimo, ne može se proširiti nešto čega nema, jer se zakon po prvi put donosi, zbog čega Kuburović dobija ocenu “skoro neistina”.

Podsećamo, ministarka Kuburović ranije je najavljivala da će Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biti usvojen do kraja 2016, za šta je već dobila ocenu “neispunjeno” obećanje.