Kao jedan od uspeha u prvih 100 dana Vlade, premijer Vučić naveo je i potpisivanje ugovora sa proizvođačima inovativnih lekova koji po svom sastavu, dejstvu, načinu primene predstavljaju novinu i napredak u odnosu na do tada korišćene terapije. Kazao je da u inovativne lekove država ulaže prvi put.
Istraživanje Američke privredne komore pokazuje da je od 2010. do 2014. godine u Evropi uvedeno 139 novih inovativnih lekova. 58 je dostupno u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bugarskoj, dok se u Srbiji koristi samo jedan lek. U svetu se, kako za Istinomer kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženje proizvođača inovativnih lekova INOVIA svake godine odobri 20 – 30 novih inovativnih lekova. Dodaje, da iako se prvi put posle nekoliko godina ulaže u inovativne lekove, do 2011. godine ta praksa je bila ustaljena.
“Kod nas su inovativni lekovi imali redovnu dinamiku stavljanja na Listu lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (tzv. pozitivna lista) do 2011. godine, međutim od tada je samo još jednom, ako se ne varam, krajem 2012. godine nekoliko inovativnih lekova – jednocifren broj – uglavnom za HIV stavljeno na pozitivnu Listu. Iz tog razloga, dostupnost inovativnih lekova našim osiguranicima je izuzetno mala poslednjih godina, te poprilično zaostajemo i za zemljama regiona, kao što su Bugarska ili Hrvatska, a pogotovo za razvijenijim zemljama Evrope”, kaže Trkulja.
Osim proizvođača, da je uvođenja inovativnih lekova na pozitivnu listu lekova bilo i ranije potvrđuju i korisnici. Davor Duboka, izvršni direktor Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) rekao je za Istinomer da je konačno stavljanje tih lekova na liste veliki uspeh, pre svega zbog duge pauze.
“Ono što bi za sve nas, ipak, bio još veći uspeh jeste da se uvođenje inovativnih lekova nastavi i u narednim godinama i ustali kao potpuno normalna aktivnost – uz potpuno jasne i transparentne kriterijume o prioritetima. Jedino na taj način će građanima Srbije biti omogućeno da se leče jednako kvalitetno kao i građani drugih evropskih zemalja”, kazao je Duboka za Istinomer.
Dakle, prvi put od kada je na vlasti Srpska napredna stranka veći broj inovativnih lekova postaje dostupan osiguranicima u Srbiji. Međutim, nije prvi put da Srbija ulaže u inovativne lekove, a zbog činjenice da je premijer odabrao da prećuti tu činjenicu, dobija ocenu neistina.
Pacijenti koju boluju od teških bolesti uvek se nadaju novim lekovima koji bi izlečili ili zalečili njihovu bolest, pa Davor Duboka iz NORBS-a ističe da “iz ugla onih koji će se lečiti tim lekovima, ovi lekovi predstavljaju razliku između života i smrti”.
Slično je u kolumni u Politici nedavno pisao i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Dragan Delić, koji se istovremeno zapitao i o kriterijumima na osnovu kojih se i ove godine neki inovativni lekovi stavljaju na prioritetnu listu, a neki ne.
“Ne sporim činjenicu da među ovim lekovima ima i neophodnih, ali šta je s ostalim lekovima (više od 180) koje godinama, posle registracije i stručne verifikacije, željno očekuju naši bolesnici. Zato ostaje nejasno na osnovu kojih stručnih kriterijuma i etičkih principa je usvojena prioritetna lista lekova? Kako saopštiti bolesnicima s hroničnom hepatitis Ce virusnom infekcijom, ili nekim drugim kliničkim entitetom, da oni mogu/moraju da čekaju neka bolja vremena i veće razumevanje onih koji odlučuju o njihovim životima. Ko je „nametnuo” Centralnoj komisiji za lekove (termin koji navode pojedini članovi komisije u internom razgovoru) da razmatra samo lekove iz četiri oblasti humane medicine i da ti troškovi budu u okviru jasno određenih finansijskih sredstava? Ko je preuzeo ulogu da odlučuje o tuđim životima?”, pita se profesor Delić.
Pravi posao i ulaganja države u zdravlje stanovništva, izgleda, tek predstoje.
