Međutim, toj instituciji je trebalo čak godinu i po dana da napiše
Pravilnik koji su, odmah potom, stručnjaci ocenili kao neustavan.
Naime, poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, Rodoljub Šabić, kritikovao je tada sadržinu Pravilnika zbog pokušaja da se njime ograniči “pravo javnosti da zna” i to odredbama kojima se pravilnikom utvrđuje da pristup ugovorima i drugoj dokumentaciji iz zbirke isprava registra „može biti dozvoljen” samo „licu koje može da dokaže pravni interes za uvid”, kao i da pristup „neće biti omogućen” ako bi „mogao bitno otežati ostvarivanje ekonomskih interesa javnog i privatnog partnera”.
„Spremnost vlasti da ovakve poslove učini što transparentnijim bi bio bitan mehanizam uspostavljanja odavno teško poljuljanog poverenja“, kazao je Šabić za Istinomer naglašavajući da je tek nakon pokretanja postupka za ocenu ustavnosti tog Pravilnika nadležni ministar (tada je to bio Lazar Krstić) obavestio i poverenika i Ustavni sud da je otklonio neustavne odnosno nezakonite odredbe iz Pravilnika.
Međutim, u tekstu Pravilnika za koji su nam iz ministarstva finansija rekli da je važeći vidimo da sporne odredbe o kojima je govorio poverenik Šabić i dalje postoje. Zbog toga je ostalo nejasno da li je nakon kritika teksta Pravilnika došlo do njegovih izmena ili nije.
Sporni član 11 Pravilnika o načinu vođenja i sadržini registra javnih ugovora / Foto: Printscreen
Na pitanje zbog čega Registar javnih ugovora nije počeo sa radom ni 2 godine od donošenja potrebnog propisa, iz ministarstva finansija su nas uputili na Upravu za javne nabavke koja je po njihovim rečima, zadužena da uspostavi ovaj Registar na Portalu javnih nabavki.
Međutim, direktor Uprave za javne nabavke, Predrag Jovanović za Istinomer kaže da posao uspostavljanja Registra nije potpuno prebačen na tu instituciju.
„Napominjem da je Ministarstvo finansija, kao nadležno za vođenje Registra, pre godinu dana iniciralo sastanak sa Upravom na ovu temu, sa pitanjem da li može da se objavljivanje javnih ugovora vrši na postojećem Portalu javnih nabavki. Mi smo se naravno složili sa tim predlogom, ali nam nažalost nije odobren novac iz budžeta u 2015. godini da bi se ova dodatna funkcionalnost omogućila angažovanjem informatičara koji bi trebali da naprave podportal. Uprava je, pak, zatražila međunarodnu pomoć od UNDP projekta koja je odobrena za 2015. godinu, tako da će, u skladu sa Akcionim planom, biti stvorene tehničke pretpostavke za objavljivanje javnih ugovora do oktobra 2015. godine, kao što je Akcionim planom i predviđeno“, rekao je Jovanović za Istinomer.
On je istakao da je stvaranje tehničkih preduslova samo jedna od pretpostavki za objavljivanje javnih ugovora.
„Ostala pitanja koja treba urediti i potom, u skladu sa tim i voditi Registar javnih ugovora je u nadležnosti resornog ministarstva. Kao što možete videti iz Zakona, Uprava za javne nabavke nigde se ne pominje u vezi sa Registrom, već je jasno propisano ko je odgovoran za njegovo uspostavljanje i vođenje”, zaključuje Jovanović.
Da donošenje podzakonskog akta nije garancija da će Registar ispuniti svoju funkciju, smatra i Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić.
„Sa formalno pravnog stanovišta donošenje ovog Pravilnika je dovoljno za uspostavljanje Registra, ali sa suštinskog stanovišta, naravno, nije. Nikakav zakon ni propis ne može obezbediti željene efekte ako se državni organi i funkcioneri oglušuju o svoju obavezu da ih dosledno primenjuju“, rekao je Šabić za Istinomer.
Nažalost, javnost je ostala uskraćena za informacije o tome kako će Registar javnih ugovora funkcionisati, da li će se u njemu retroaktivno naći i ugovori koje je država potpisivala u prethodnom periodu, kao i da li će za institucije postojati sankcije ukoliko se ogluše o obavezu dostavljanja ugovora.
U prethodnom periodu javnost je veoma često tražila na uvid brojne ugovore koje je država potpisivala – od
Ugovora za projekat „Beograd na vodi“ sklopljen sa arapskim partnerima, ugovora o prodaji nacionalne avio kompanije, do Ugovora o profesionalnom menadžmentu za Železaru Smederevo. Svi ovi ugovori, ukoliko bi državne insitucije dosledno poštovale odredbe Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, odmah nakon pravosnažnosti bi bili objavljeni u Registru javnih ugovora.
Činjenica da Registar nije uspostavljen ni 4 godine od donošenja zakona, govori o spremnosti vlasti da svoj rad stave na uvid i ocenu javnosti. Zbog važnosti zaštite javnog interesa i transparentnosti rada državnih institucija Istinomer smatra da je neblagovremeno postupanje Ministarstva finansija u sprovođenju Zakona o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama politički veoma neodgovorno.
Obavezu uspostavljanja Registra javnih ugovora koje je ovo ministarstvo imalo, ocenjujemo sa neispunjeno.
