Sala, pa dvorana i sve bez para

Na tih 220 nadovezalo se još pet godina od kako je vojvođanski premijer udario kamen temeljac, a sale u osnovnoj školi „Novak Radonjić“ i dalje nema. Dva su razloga za to.

Mada je isprva bio plan da se za potrebe đaka gradi sala za fizičko, projekat je promenjen, kako na inicijativu molskih sportista, tako i političara. Tako je odlučeno da se umesto sale gradi sportska hala veličine rukometnog igrališta sa 400 mesta za publiku. Za takav objekat trebalo je napraviti novu tehničku dokumentaciju, a pre svega otkupiti privatnu parcelu za proširenje hale. Sve to trajalo je pune tri godine i tek početkom 2012. godine radovi na izgradnji sportske dvorane su nastavljeni.

Drugi razlog je novac. Iako je projekat trebalo da finansira pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja sa 100 miliona dinara, on je uplatio samo 25 miliona dinara, što je odavno potrošeno. Početkom 2012. godine odlučeno je da se izgradnja finansira iz republike sa 95 miliona dinara i to iz programa koji je pokrenula Vlada Srbije za podršku građevinskoj industriji. Te pare se i dalje čekaju, pa i radovi su usporeni.

Bez obzira što Pajtić nije govorio o preciznom roku izgradnje sportskog objekta, svakako da pet godina i neizvesni datum završetka dvorane jesu previše. Zato je njegovo obećanje „neispunjeno“.

Šta je urađeno, a šta još nedostaje
Spoljni građevinski radovi na dvorani su okončani, a nedavno je urađena izolacija potkrovlja i montaža reflektora. U hali trenutno nema parketa, a enterijer, kupatila i svlačionice tek treba da se srede. Najveći problem je to što kada se ti poslovi budu obavili neće biti novca za sportsku opremu. U školi ne znaju kada će republika platiti završetak radova, pa samim tim i kada će biti dvorana u upotrebi.