Samo devet zemalja NATO-a po ulaganjima ispred Srbije
Premijer o izdvajanjima za vojni budžet za 2016. godinu. (Tanjug, 28.11.2016. godine)
„Mnogo ulažemo u vojsku, proporcionalno našem BDP-u. Danas je samo devet NATO zemalja ispred nas po ulaganju u vojsku.“
https://www.istinomer.rs/izjava/samo-devet-zemalja-nato-a-po-ulaganjima-ispred-srbije/
2017-03-02
5
5
0
Istina
Istinomer
2016-11-28
Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić
Dok vojnici već mesecima protestuju zbog lošeg materijalnog stanja i niskih plata u vojsci, premijer Aleksandar Vučić tvrdi kako država mnogo ulaže u vojsku. Vučić je Srbiju poredio i sa članicama NATO-a, ističući da samo devet zemalja tog vojnog saveza, procentualno BDP-u, izdavaja za vojsku više nego Srbija.
Aleksandar Vučić i Zoran Đorđević (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Slobodan Miljević
Iako su podaci o tome koliko članice alijanse izdvajaju za vojsku dostupni na sajtu NATO-a, informacija za Srbiju tamo nema. Zbog toga je Isitnomer podatak kolika su izdvajanja Srbije tražio od ministra odbrane Zorana Đorđevića i Ministarstva odbrane. Dobili smo informaciju da je vojni budžet Srbije u 2016. godini iznosio 1, 57 odsto BDP-a.
Ukoliko ovaj podatak uporedimo sa izdvajanjima zemalja članica NATO pakta, koji su dostupni na sajtu alijanse, dolazimo do zaključka da je ispred Srbije po izdvajanjima za vojsku samo sedam članica NATO-a i to: SAD, Grčka, Velika Britanija, Estonija, Poljska i Francuska. To je čak i bolji rezultat od onog o kom je govorio premijer, pa Istinomer premijeru Aleksandru Vučiću daje ocenu „istina„.
Takođe, treba napomenuti da je Srbija prva po izdvajanjima za vojsku od svih država u regionu. Više novca iz budžeta, proporcionalno BDP-u, dajemo od Bugarske, Hrvatske, Albanije i Mađarske. Natan Albahari iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) smatra da Srbija može da se poredi isključivo sa državama sličnog profila.
'Srbija svakako može svoje vojne kapacitet porediti sa zemljama regiona. U isto vreme, neozbiljno je porediti Srbiju sa daleko naprednijim i većim članicama NATO-a, kao što su Nemačka, Francuska, Velika Britanija', kaže Albahari.
Međutim, uprkos tome što Srbija izdvaja značajno više novca od zemalja u regionu i što je budžet za 2016. godinu bio veći nego ranijih godina, treba imati u vidu da se i dalje jako malo ulaže u modernizaciju vojske, dok najveći deo odlazi na plate zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Istraživačica iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić kaže da je samo oko 10 odsto sredstava namenjeno za razvoj i modernizaciju. Upozorava i da treba da nas brine način na koji se sredstva planiraju i troše.
'Imamo situaciju da se jedan kapitalni projekat MO (modernizacija aviona G-4) nalazi u budžetu bar pet godina, a još nije čak ni formalno odobren. Novac, međutim, jeste trošen. Takođe, najavljuje se početak modernizacije do 18 migova (što doniranih, što onih koji su već u naoružanju VS), a u sadašnjem budžetu se ne vidi odakle bi to bilo finansirano', objašnjava Đokić.
Inače, države članice NATO-a bi trebalo da za vojsku izdvajaju 2 odsto BDP-a. Međutim, tu odredbu poštuje samo pet članica alijanse, a NATO nema mehanizme da države članice primora da predloženi procenat BDP-a izdvoje za vojsku.
Trend smanjenje sredstava koja su namenjena za odbranu primetno je u čitavoj Evropi još od 2008. godine i izbijanja finansijske krize, ukazuje Natan Albahari. Objašnjava da su mere štednje dodatno doprinele „zatezanju kaiša“ kada je vojska u pitanju, ali veruje da će se takav trend uskoro promeniti.[quote] [quote_title][/quote_title] [quote_content]“Intervencija Rusije u Ukrajini, rat na Bliskom Istoku, Islamska država i migranstka kriza podsećaju Evropu da je sukob blizu njenih granica. Takođe, izborom Donalda Trampa, koji stalno ponavlja kako je NATO zastareo, kako članice moraju da izdvajaju više za odbranu i da se američka zaštita ne može uzimati zdravo za gotovo, Evropa konačno počinje ozbiljnije da gradi odbrambene kapacitete i mogućnosti, što znači više novca za vojsku“, objašnjava Albahari.[/quote_content] [/quote]
Naslovna fotografija: FoNet, Nenad Đorđević
