Ministar pravde
Nikola Selaković nedavno se na Ministarskom forumu u Sarajevu, gde je govorio o reformi pravosuđa i nezavisnosti sudstva, pohvalio kako je uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudije mali i iznosi svega pet odsto.
Selaković se pozvao na podatke iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji, koju je 2014. godine uradila Svetka banka, procenjujući stanje pravosudnog sistema pre otvaranja pregovora sa EU u okviru Poglavlja 23.
Istinomer je proveravao koliko se razlikuju podaci o kojima je govorio ministar Selaković i koje procente je preskočio. Naime, u pomenutoj analizi prikazani su podaci iz ankete sprovedene među sudijama, koje su odgovarale na pitanje: Ko je pokušao da pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na Vaš rad?
Šest odsto sudija odgovorilo je da su to pokušala ministarstva, dok je ministar Selaković naveo da je bilo svega pet odsto uticaja na sudije od strane izvršne ili zakonodavne vlasti, iako među ponuđenim odgovorima u anketi nema zakonodavne vlasti.
Međutim, još je zanimljivije ono što je ministar propustio da kaže – da je 29 odsto sudija u istoj anketi u okviru istog pitanja reklo da su političari pribegli nedozvoljenim sredstvima radi uticaja na njihov rad.
Procenti prikazani u Funkcionalnoj analizi pravosuđa u Srbiji / Foto: Printscrean
Stoga se čini da je ministar namerno izabrao samo jedan izvor uticaja – onaj manji. Pritom je načinio grešku spajanjem izvršne i zakonodavne vlasti, a izostavljanjem drugih podataka javnost se dovodi u zabludu da je politički uticaj na sudstvo manji nego što zaista jeste.
Ministar je rekao i da prema toj analizi 95 odsto uticaja na sudije dolazi “od strane njihovih kolega, prijatelja, komšija, rodbine, advokata, predsednika suda i sudija viših sudova”.
“Ako mislimo da kvalitativno promenimo pravosuđe i učinimo ga nezavisnim, onda ravnomerno treba tretirati sve ove izvore uticaja.”
Međutim, budući da je anketa obuhvatala više mogućih odgovora, procenti u zbiru ne iznose sto odsto. U Ministarstvu pravde nisu odgovorili na pitanje Istinomera zbog čega se u izjavi ministra Selakovića zanemaruje činjenica da političari spadaju u najčešće izvore nedozvoljenog uticaja, kao i zbog čega ministar govori o uticaju izvršne i zakonodavne vlasti, iako su u ponuđenim odgovorima samo ministarstva.
Više sagovornika Istinomera, uključujući sudije, advokate i profesore smatra da je politički uticaj teško izraziti u procentima, ali i da taj uticaj nije tako mali kao što tvrdi resorni ministar.
Predsednica Drštva sudija Srbije Dragana Boljević za Istinomer kaže da političari po definiciji u svakoj državi vole da vrše uticaj na sudstvo i da se taj uticaj ne može izraziti procentualno, ali da je mnogo veći od pet odsto. Boljević kaže i da postoje različiti dugoročni uticaji na pravosuđe, koji trenutno nisu vidljvi.
“Imate Pravosudnu akademiju koja sada postaje dosta značajna institucija, koju je naše ministarstvo shvatilo kao idealan način uticaja na pravosuđe, zato što zna da će morati da se ubrzo odrekne mogućnosti da se sudije biraju u skupštini i onda su oni se u stvari koncentrisali na Pravosudnu akademiju, gde je bitno ko će biti polaznik Pravosudne akademije, jer jednom kada postanete polaznik Pravosudne akademije i kada je završite vi ste skoro sigurno sudija za nekoliko godina“, ističe Boljević.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić kaže da sudije retko direktno dobijaju instrukcije od vlasti i političara, ali da ”širenje želja i pozdrava preko medija” predstavlja veoma ozbiljnu vrstu pritiska.
”U situaciji gde je izvršna vlast apsolutno dominantna u odnosu na ostale grane vlasti, ne morate vi nikoga da zovete telefonom. Vi prosto kažete šta vi mislite o određenom slučaju, postavite neki vaš okvir kako vi mislite da treba da se završi i postoji, po mom uverenju, duboka opasnost da će slučaj da ide u tom pravcu, bez da ste ikoga nazvali telefonom i bilo šta tražili. Sad reći u toj situaciji pet odsto ili deset odsto, to po meni ne odslikava pravo stanje“, ocenjuje sudija Majić.
I advokati sa kojima smo razgovarali smatraju da postoji značajan upliv politike u oblasti pravosuđa, ali da je teško precizno utvrditi koliki je taj uticaj. Tako advokat Slobodan Beljanski kaže da ankete u kojima se traže odgovori koji mogu kompromitovati anketirane ili organe u kojima rade nisu pouzdane.
“Malo je verovatan podatak da je uticaj izvršne vlasti na sudsku samo 5%. Posebno je zanimljivo prećutkivanje zabrinjavajuće visokog procenta uticaja političara i drugih centara moći, uz istovremeno svrstavanje u procenat od 5% i zakonodavne vlasti koja prema prikazanoj tabeli nije ni bila posebno iskazana! Izjave ministra pravde deluju kao pokušaj ulepšavanja stanja u pravosuđu koje je izuzetno loše“, kaže Beljanski.
Advokat Rajko Danilović smatra da je problem u tome i što ministar pravde često govori kao predstavnik svoje stranke.
“On je čovek stranke I tako deluje, iako je ministar pravde. On je prvenstveno čovek stranke I tako se I deklariše, ne krije on to. I šta bi od njega čovek mogao da očekuje nego da je rekao nešto što misli da je u interesu vladajuće stranke I vlade.”
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić ocenjuje da je u ovom slučaju samo delimično saopšten podatak i pretvoren u apsolutnu istinu.
“Da bi nešto bilo istina, to mora biti – kako se to često na sudu kaže kada se daje zakletva – samo istina, potpuna istina ili cela istina i ništa drugo osim istine. I ako to podvrgnete tom merilu, videće da on nije rekao istinu.”
Inače, jedan od ključnih zaključaka Funkcionalne analize o pravosuđu u Srbiji jeste da pravosudni sitem beleži slabiji učinak u poređenju sa zemljama EU.
“Pravosuđe je narušeno percepcijom prisustva korupcije i neprimerenih uticaja, a iako se učinak u ovoj oblasti povećava, još uvek zaostaje za zemljama članicama EU i regionalnim susedima.”
U istoj analizi se navodi da 51 odsto građana, 41 odsto sudija i 52 odsto tužilaca smatra da u pravosuđu ima korupcije, kao i da je prema mišljenju građana pravosuđe na drugom mestu po korupciji, odmah posle zdravstva.
Imajući u vidu da je ministar Selaković selektivno govorio o podacima iz analize, pogrešno istakao mali uticaj izvršne i zakonodavne vlasti, iako je u anketi meren samo uticaj ministarstava, a još važnije da je u potpunosti zanemario podatak da političari spadaju u najčešće izvore nedozvoljenog uticaja na sudije, njegovu izjavu ocenjujemo kao “neistinu”.
