SANU ima najmanje akademika u regionu po broju stanovnika
Pre nekoliko godina čudili smo se enormnom broju novoproglašenih doktora nauka u Srbiji. I predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) profesor Vladimir Kostić je ukazivao da je činjenica da imamo više doktoranata na milion stanovnika nego što je slučaj u EU “paradoks koji ne može biti normalan”. Jednako paradoksalno je i to što, uz toliko doktora nauka, SANU, po izjavi Kostića ima – malo članova.
Dok se ne prime novi članovi na jesen (a predloženo je 37 za dopisne i 13 za redovne), SANU broji 124 člana. Od toga su 93 redovna i 31 dopisni član.
Izgleda – imamo doktore, ali fale nam akademici. Da li je tvrdnja profesora Vladimira Kostića da je SANU najmalobrojnija akademija u regionu, u odnosu na ukupnu populaciju zemlje, tačna? Proverili smo kako stoje stvari u regionu.
Kostić kaže da na 100.000 stanovnika Srbija ima 1,8 akademika, dok je u Crnoj Gori taj broj znatno veći – sedam. Nešto slabije su Slovenija i Hrvatska (4,5) i Makedonija (2,2).
I zaista, kada se uporede brojevi, Srbija je na začelju u regionu.
Crna Gora, koja ima oko 620.000 stanovnika, ima 39 redovnih i vanrednih članova Crnogorske akademije nauke i umjetnosti (CANU). Nije baš sedam na 100 000, ali je blizu – 6,2.
Slovenska akademija znanosti i umetnosti (SAZU) broji 66 redovnih, 25 pridruženih i 74 dopisnih članova (oni nemaju u potpunosti ista prava i zaduženja kao redovni i pridruženi članovi).
U Hrvatskoj je nakon poslednjih izbora novembra 2020. Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti (HAZU) imala 134 redovna (koji se smatraju akademicima) i 122 dopisna člana, kao i 90 članova saradnika. I ovde ćemo uzeti u obzir da je čak 14 redovnih članova preminulo u 2020. godini, a četvoro ove, stoga broj članova varira. Po Kostićevoj proceni, njih bi trebalo da ima 4,5 na 100.000 stanovnika, odnosno oko 180, što nije slučaj. Ako gledamo samo redovne članove, broj je nešto manji – ugrubo oko 3,3.
Bosna i Hercegovina, koju profesor nije spomenuo, ima 36 redovnih članova i 11 dopisnih. S obzirom na to da BiH ima oko 3,3 miliona stanovnika po procenama Ujedinjenih nacija, to znači da je broj akademika na 100.000 stanovnika oko 1,4. Ali, ne treba zaboraviti ni da Republika Srpska ima svoju Akademiju koja, kako piše na zvaničnoj prezentaciji, ima 46 akademskih članova.
Na kraju, Severna Makedonija, koja ima oko dva miliona stanovnika, u Makedonskoj akademiji nauke i umetnosti (MANU) ima 35 redovnih i dopisnih članova i 67 stranih. Po podacima sa zvaničnog sajta MANU, izračunali smo da je situacija u susednoj Severnoj Makedoniji slična kao i u Srbiji. To je, dakle, manje od 2,2 člana na 100.000 stanovnika.
Kada se svi ovi podaci preračunaju, po broju akademika na 100.000 stanovnika, dobijamo sledeći infografik:
Istina je, dakle – manjka nam akademika u SANU, baš kao što kaže profesor Vladimir Kostić. Da li je SANU, srazmerno broju stanovnika u zemlji, najmalobrojnija akademija u regionu? I nije, ako bismo u obzir uzimali samo ANUBIH u Bosni i Hercegovini. Postoje, međutim, i akademici Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, pa Kostićeva izjava dobija ocenu istina.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
