Skupština niti sme, niti može da utvrđuje odgovornost

Na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije, održanoj 25. novembra, poslanici opozicije insistirali su na slučaju urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. 

Kako je tokom sednice i navela predsednica parlamenta Ana Brnabić, poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Uroš Đokić, Đorđe Stanković i Aleksandar Ivanović (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije) predložili su da se „po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti” koje su dovele do ove tragedije.

Aleksić je u obraćanju istakao: „Poštovane kolege narodni poslanici, treba da znate, bez obzira u kojoj ste partiji, kome pripadate, da je naša dužnost da služimo građanima i da je naša obaveza ovde u ovom domu da preslišavamo Vladu, ministre i premijera, da ih pitamo šta su radili, ko je odgovoran, ko je potpisivao ugovore, ko je projektovao, ko je odredio nadzor, kako su izabrani izvođači, gde su Kinezi, gde su Mađari.”

Brnabić je dovela u pitanje Aleksićevo poznavanje podele vlasti, sugerišući pritom i da parlament ne sme i ne može da utvrđuje odgovornost koja se traži predlogom.

„Nisam sigurna da li vam je jasan koncept podele vlasti i da Narodna skupština kao zakonodavno telo niti sme, niti može da utvrđuje odgovornost”, rekla je Brnabić i po glasanju (a – 48 narodnih poslanika, protiv – jedan, nije glasalo – 145 narodnih poslanika) konstatovala da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog

Propisi kažu drugačije, kao i anketni odbori koji su prethodnih decenija formirani u Narodnoj skupštini Srbije.

Šta kažu Ustav, Zakon i Poslovnik?

Po Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština je ta koja osim što bira, odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, ona i nadzire rad Vlade.

Član 27 Zakona o Narodnoj skupštini kaže da u okviru svoje uloge nadzora nad radom Vlade „Narodna skupština obrazuje stalna radna tela, a može obrazovati i privremena radna tela”. Zakon propisuje da su stalna radna – odbori, dok su privremena radna tela anketni odbori i komisije.

Istim članom definisano je i da se privremeno radno telo „može obrazovati radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima”, kao i da se „sastav i zadatak privremenog radnog tela utvrđuje odlukom Narodne skupštine”.

Predsednica Skupštine o predlogu za formiranje anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do tragedije u Novom Sadu:

„Narodna skupština kao zakonodavno telo niti sme, niti može da utvrđuje odgovornost.“#CrticeIzSkupštine pic.twitter.com/vLKeHRLt5c

— Otvoreni Parlament (@O_Parlament) November 25, 2024

Osim toga, Zakonom o Narodnoj skupštini, kroz član 56, propisano je da Narodna skupština „vrši kontrolu nad radom Vlade ili člana Vlade postavljanjem poslaničkog pitanja, podnošenjem interpelacije, glasanjem o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade i obrazovanjem anketnog odbora”.

Način formiranja i nadležnosti anketnog odbora određeni su i Poslovnikom Narodne skupštine. Konkretno, u članu 68, između ostalog, navedeno je da se anketni odbor „obrazuje iz reda narodnih poslanika”, da „ne može da vrši istražne i druge sudske radnje”, ali i da „ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne”.

Anketni odbor, dakle, ne može da utvrđuje krivičnu odgovornost, ali može političku – kao mehanizam parlamentarnog nadzora i kontrole društvenih i političkih procesa.

Šta kaže istorija?

Prošle godine, nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kao i u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, formiran je Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su do dovele do ovih ubistava. 

Za predlog odluke o obrazovanju ovog Odbora glasali su i predstavnici vlasti i opozicije, a njegov rad obustavljen je saopštenjem da je Narodna skupština prihvatila molbu porodica da se „obustavi bilo kakvo postupanje i rad Anketnog odbora, dok se ne okonča krivični postupak pred tužilaštvom i pred sudom”.

Obustava rada Anketnog odbora izazvala je oštru reakciju javnosti, a Mreža udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja ocenila je tada da je „država prestala da postoji onog trenutka kada je saopštenjem preinačena odluka narodnih poslanika”.

Kako je Istinomer ranije pisao, prethodne skupštinske sazive obeležili su i drugi anketni odbori. Među njima su Anketni odbor za istragu rashoda za Kosovo (2013. godina), Anketni odbor koji se bavio privatizacijom fabrike „Knjaz Miloš” (2005. godina), kao i Anketni odbor o trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom (2004. godina), kojim je predsedavao tadašnji poslanik SRS-a Aleksandar Vučić.

***

Dakle, u skladu sa Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini, ali i Poslovnikom, već su u više navrata formirani anketni odbori koji su imali za cilj (ne uvek i realizovan) da utvrde odgovornost nadležnih institucija i funkcionera po različitim pitanjima. Isti propisi, pak, ograničavaju anketni odbor na to da može da utvrdi samo političku, ne i krivičnu odgovornost. Zbog toga predsednici parlamenta za tvrdnju da Narodna skupština „niti sme, niti može da utvrđuje odgovornost” dajemo ocenu zloupotreba činjenica.

Naslovna fotografija: FoNet