pokazale su da nekoliko javnih preduzeća konstantno drži neslavnu lidersku poziciju po nivou gubitaka. Prema poslednjim podacima za 2015. godinu, u 100 najvećih privrednih društava, odmah na trećem mestu po nivou neto gubitka je javno preduzeće Putevi Srbije čiji negativni neto rezultat iznosi 9 i po milijardi dinara. Na listu neto gubitaša su rudnici Resavica koji žive na državnim subvencijama.
Ako se međutim gleda lista ukupnih kumuliranih gubitaka, tu apsolutno dominiraju državne firme (nisu sve javna preduzeća prim.aut), a na nezavidnom prvom mestu nalazi se JP Srbijagas sa ukupnim gubitkom od 150 milijardi dinara. Za njim slede JP EPS, HIP Petrohemija AD koja je u postupku privatizacije, a na četvrtom su Železnice koje su najdalje otišle u postupku restrukturiranja. Takođe poznati gubitaš je deoničarsko društvo RTB Bor koje u 2015. beleži gubitak od 1,1 milijarde dinara.
Šta se međutim dogodilo sa direktorima spomenutih gubitaša iz redova javnih preduzeća? Apsolutno ništa. Direktor Puteva Srbije
Zoran Drobnjak koji je već deceniju na čelu ovog preduzeća i čak šest godina u VD stanju, „preživeo“ je pet Vlada i dve rekonstrukcije, a Aleksandar Vučić mu je četvrti premijer.
„Zadovoljni su (premijer i ministarka Mihajlović) i zato me nisu ni smenili. Ja radim ovaj posao 30 godina, glupo je da ga ne znam, ne bih ga ni radio da ga ne znam. Ko ne zna posao ne treba ni da ga radi, naročito direktori“, ocenio je Drobnjak. (N1, 9. 1. 2016. godine).
Visoki funkcioner SPS-a
Dušan Bajatović oktobra 2008. imenovan je za generalnog direktora javnog preduzeća Srbijagas i malte ne otad datiraju najave da će biti smenjen, ali se to nije dogodilo.
Istinomer je analizirao još desetak najznačajnijih javnih preduzeća i utvrdio da je u 2016. godini ipak promenjeno četiri direktora. Međutim, loši rezultati u poslovanju nisu bili razlog za sve smene i drugo, niko nije izabran na javnom konkursu kako to zakon predviđa. Naime, pred sam kraj godine u JP “Elektromreže Srbije” na mesto direktora ostavku je podneo Nikola Petrović, bliski prijatelj i kum Aleksandra Vučića koji je na čelu EMS-a bio 4 godine.
Kako je i sam rekao, nije smenjen sa tog mesta.
“Nema smenjivanja, pun mandat od četiri godine je istekao i to je kraj”, rekao je Nikola Petrović za Večernje novosti. Jelena Matejić postala je v.d. direktora.
Isto se dogodilo i u Skijalištima Srbije. Kada je u avgustu prošle godine sa mesta v.d. direktora razrešen Dejan Ljevnaić, na to mesto postavljen je bez javnog konkursa Dejan Ćika.
Do smene u JP “Pošte Srbije” došlo je zbog izbora nakon kojih je Milan Krkobabić, lider PUPS-a, dobio na upravljanje ministarstvo bez portfelja zaduženo za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Poslanica PUPS-a Mira Petrović postavljena je za v.d. direktora Pošta i na toj funkciji će biti sve dok se ne sprovede javni konkurs.
U Srbiji ima ukupno 727 javnih i javno-komunalnih preduzeća, i to 36 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i 691 javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, podaci su Ministarstva privrede.
Pregledom objava u Službenom glasniku u poslednja dva meseca, dakle od Vučićevog obećanja, nije bilo smena i postavljanja ni u ostala 24 javna preduzeća kojima upravlja Republika Srbija.
Večni v.d. status
Stručnjaci napominju da je imenovanje vršilaca dužnosti direktora višestruko problematično. Za to mesto, naime, nije potrebno ispuniti posebne kriterijume! Osnivač preduzeća (Vlada Srbije) ima diskreciono pravo da na to mesto imenuje bilo koga na period od šest meseci. Taj status se može i produžiti u vanrednim okolnostima na još jedan ciklus od pola godine, ali se pokazalo da se i ta mogućnost zloupotrebljava, pa u ovom trenutku imamo v.d. direktore javnih preduzeća koji su na tom mestu i duže od dve godine. Takva situacija, stručnjaci kažu, onemogućava razvoj preduzeća na dugoročni period, jer se vršioci dužnosti retko odlučuju da prave planove razvoja preduzeća koje vode jer nemaju četvorogodišnji mandat.