Govoreći na tribini Narodne stranke o teškom položaju penzionera u Beogradu, a u sklopu kampanje za predstojeće izbore, potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić osvrnula se na težak položaj ove grupe ljudi. Kako bi to ilustrovala rekla je da je smrtnost penzionera u poslednje tri godine povećana za čak 28 odsto.
Međutim, podaci Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o smrtnosti penzionera na godišnjem nivou od 2014. godine do danas, pokazuju da se broj umrlih penzionera jeste povećao, ali za 11, a ne za 28 odsto, kako tvrdi Rašković Ivić. (videti ispod)
Upitana da prokomentariše razliku u podacima o kojima je govorila i podacima PIO fonda Rašković Ivić je opet odgovorila da je smrtnost porasla na 28 odsto.
“Nisam stručnjak za statistiku, ali objasnili su mi da PIO posmatra prosek i tako daje rezultat, a smrtnost je porasla na 28%. Posmatrano prosečno, dobija se manji broj umrlih, jer u prvoj godini nije još bilo došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja u smislu komplikacija sa smrtnim ishodom”, navodi se u odgovoru.
A na pitanje čije podatke je koristila, umesto zvanične statistike, izjavila je da je reč o terenskom ispitivanju na uzorku od 1.200 ljudi.
“Podaci su rezultat istraživanja koje je poručilo Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije”, navodi se u odgovoru.
Istinomer je od oba penzionerska udruženja tražio to istraživanje na koje se Sanda Rašković Ivić poziva. Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije nije odgovorilo na e-mailove, dok su nam iz Udruženja sindikata pezionera Srbije rekli da nije rađeno takvo istraživanje, a da su ti podaci na koje se potpredsednica Narodne stranke poziva, zapravo podaci od pre dve godine, i da su dobijeni od beogradskih groblja.
Dakle, do istraživanja nismo mogli da dođemo, a kako su nam objasnili u Udruženju sindikada penzionera Srbije, podatke su im dostavila beogradska i okolna groblja. Međutim, oni svakako nisu ni relevantni, jer je reč o teritoriji Beograda (Sanda Rašković Ivić je govorila o teritoriji Srbije), niti aktuelni, jer je reč o podacima od pre dve godine.
Budući da zvanični podaci pokazuju da smrtnost penzionera nije porasla za 28, već 11 odsto i da nije jasno da li istraživanje na koje se Rašković Ivić poziva uopšte postoji, za ovu izjavu dobija ocenu “kratke noge”.
Inače, priča o povećanju smrtnosti stavljena je u kontekst smanjenja penzija, pa je Rašković Ivić izvela, može se reći, vrlo smeo zaključak da stariji ljudi umiru zato što nemaju novca za lečenje.
“Stariji ljudi boluju od hroničnih bolesti čije lečenje i lekove često plaćaju iz svog džepa. Smanjenje primanja stavlja ih pred dilemu da li platiti račune ili kupiti lek na koji su navikli. Npr. Januvija tbl, odličan lek za dijabetes košta 5.000 dinara. Nakon smanjenja penzije, ljudi su bili prisiljeni da pređu na manje efikasnu. To onda dovodi do komplikacija osnovne bolesti i posledično smrti. Da ne govorimo da su penzioneri često hranitelji nezaposlene dece i unuka, pa za lekove onda ne ostaje novca”, navela je u odgovoru Istinomeru.
Istinomer je ranije detaljno analizirao to koliko su penzioneri platili fiskalnu konsolidaciju. Međutim, tvrditi da je smanjenje penzija drastično uticalo na smrtnost među ovom populacijom jeste ne samo smelo, već paušalno i neodgovorno, bez ozbiljnih istraživanja koja bi mogla da potvrde ovu tezu, kao i bez poređenja podataka u dužem vremenskom periodu.
Slično kao u slučaju podataka o natalitetu i drugim demografskim trendovima za ozbiljna poređenja nije dovoljno posmatrati samo nekoliko godina, o čemu smo takođe pisali.
