SNS je prva stranka na vlasti koja je predložila Zakon o poreklu imovine

Odgovarajući na pitanje da li je spreman da dâ svoju imovinu na proveru, odmah posle Aleksandra Vučića koji je najavio da će biti prvi koji će staviti imovinu na uvid, Goran Vesić je u jutarnjem programu na TV Hepi odgovorio potvrdno, uz komentar da je upravo SNS prva predložila Zakon o poreklu imovine. Pritom, prema Vesićevim rečima, SNS je prva stranka na vlasti koja je to učinila.

“Njima nikada nije odgovaralo da se ispita bilo čija imovina. Kako ni tajkuna koji su vladali Srbijom, dok su oni vodili Srbiju, tako ni njihova imovina. I naravno da bi pre Đilas i Jeremić sebi odsekli ruku nego što bi dozvolili da ih neko pita za imovinu”, rekao je Vesić.

Iz SNS-a su godinama stizala obećanja o usvajanju ovog zakona, a Istinomer je zbog probijanja rokova više puta za to negativno ocenjivao političke aktere. Međutim, ovaj pravni akt u javnom prostoru se spominje već dvadeset godina.

Usvojen je konačno tek krajem februara 2020. u Narodnoj skupštini. Već mu je pripisivana uloga glavnog antikorupcijskog oružja, dok se – sa druge strane – mogu čuti i kritike da nova rešenja nisu toliko nova, kao i da su već postojale metode za slične provere sumnjivo stečene imovine.

*Zakon o poreklu imovine do kraja 2016.

*Nacrt zakona o poreklu imovine do kraja 2015.

*Zakon o poreklu imovine do polovine 2013.

Nije važno ko je prvi počeo?

Kao što je Istinomer već pisao, o ovom Zakonu pričali su predstavnici vlasti i različitih institucija i pre nego što je SNS došla na vlast. Među prvima i najglasnijima bio je Savet za borbu protiv korupcije.

U decembru 2001. godine profesor Čedomir Čupić, član ovog Saveta, predložio je donošenje Zakona o poreklu imovine.

„Moj predlog zakona ne bi sprovodili paradržavni, već redovni državni organi. Imao sam na umu već postojeće zakone koji se primenjuju u Americi, Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj… Insistirao sam da se kod nas ispitivanje porekla imovine odvoji od poreskih akata, iz prostog razloga što ga građani ne bi raspoznali i doživljavali bi ga kako inače doživljavaju poreze – kao namete, hajdučiju, što se obično dešava zbog stalnog menjanja poreskih osnovica“, kazao je tada Čupić.

U aprilu 2003. Miodrag Isakov je najavio Predlog zakona o ispitivanju porekla imovine.

„Taj zakon bi obuhvatio sve slučajeve, i one koji su se obogatili zahvaljujući inflaciji. Ja nisam za to da se ide u konfiskaciju svega toga, jer je to uvek zakonski sumnjivo, jer je konfiskacija retroaktivna u smislu zakona. Treba naplatiti ono što pripada državi i sankcionisati sve prekršaje, uzeti lavovski deo onoga za šta ne postoji pokriće“, rekao je tada Isakov, potpredsednik Vlade i lider Reformista Vojvodine.

U novembru 2011. ovaj zakon je opet bio tema u javnosti. Aleksandra Jerkov je tada rekla da veruje da Vlada ima nameru da donese zakon.

„Ne bih išla tako daleko u oceni da vladajuća koalicija ne želi da usvoji Zakon o poreklu imovine. Verujem da Vlada i nadležna ministarstva imaju nameru da to urade, kao što su usvojili i druge antikorupcijske zakone, poput Zakona o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnog dela. Kada će se to dogoditi, treba pitati Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde. Nažalost, mnoge stvari u Srbiji se ne dešavaju brzinom kojom bismo želeli“, kazala je Jerkov, tada članica LSV, stranke koja je bila deo koalicije “Za evropsku Srbiju”.

Novine koje donosi zakon

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kako mu glasi pun naziv, doneo je nekoliko ključnih novina.

Prvo, uvodi se mogućnost unakrsnog ispitivanja nezakonito stečene imovine bez vremenskog ograničenja. Formira se posebna organizaciona jedinica Poreske uprave koja će sprovoditi kontrolu i utvrđivati visinu poreza, a njeni zaposleni mogu biti predmet bezbednosnih provera.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a sa druge strane, teret dokazivanja da je imovina stečena na zakonit način je na fizičkom licu.

Nezakonito stečena imovina oporezuje se poreskom stopom od 75%.

Šta je sporno?

“Ukoliko bi se tek naknadno ispostavilo da su neka pravila neustavna, onda bi država, umesto da naplati dodatni porez, na kraju morala da plaća čak i odštetu onima koji su imovinu stekli na sumnjiv način. […] Nema odredaba koje bi se posebno odnosile na potencijalne učesnike u korupciji – javne funkcionere i druga lica koja donose odluke u javnom sektoru. Oni mogu biti predmet kontrole, ali ništa više nego bilo koji drugi građani. Među drugim spornim tačkama ovog zakona može se navesti i to što čelnika posebne jedinice postavlja Vlada Srbije, bez konkursa”, zaključak je organizacije Transparentnost, koja je o svemu ovome govorila i u toku javne rasprave o zakonu.

Dakle, kada Goran Vesić kaže da je SNS prva stranka, i to prva stranka na vlasti, koja je predložila Zakon o poreklu imovine, ima pravo u formalnom smislu. Vladin predlog je ušao u proceduru krajem decembra prošle godine i usvojen je krajem februara 2020. Međutim, SNS nije prva stranka koja je načelno govorila o ovom zakonu i najavljivala ovo pravno “rešenje” u borbi protiv korupcije, s obzirom da su to činili, kao što se vidi na osnovu izjava koje je Istinomer beležio, i iz drugih stranaka koje su bile na vlasti. Pritom, Vesić propušta da objasni da godinama unazad već postoje mehanizmi za kontrolu imovine, i te kako dostupni nadležnim organima. Zato, za izjavu “…znate da je Srpska napredna stranka prva predložila sâm Zakon o poreklu imovine političara. Da smo mi prva stranka na vlasti koja je to ikada uradila. Da su pre nas imali priliku i drugi to da urade”, Goran Vesić dobija ocenu – “zloupotreba činjenica”.

Unakrsno ispitivanje imovine

Ovaj zakon bi, načelno, trebalo da olakša proveru imovine i borbu protiv korupcije, kako su to opisali iz vladajuće koalicije. Međutim, i pre njega, u Srbiji su postojali mehanizmi za ovu vrstu kontrole. Iz organizacije Transparentost Srbija, i pre usvajanja akta, tražili su odgovore na pitanje – “zbog čega postojeći zakonski mehanizmi nisu primenjeni i zašto je potrebno donositi novi zakon, umesto da se primene postojeći”.

“Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naime, omogućava već 18 godina da se sprovodi ‘unakrsna procena’ imovine i prihoda, što je veoma sličan mehanizam onome koji se sada predlaže. Takođe, Srbija od 2009. ima pravila o oduzimanju imovine stečene vršenjem krivičnih dela, koja stavljaju na teret optuženom da dokaže njeno zakonito poreklo. Najzad, još od 2004. postoji sistem za prijavljivanje i kontrolu imovine javnih funkcionera”, naveli su iz ove organizacije.

O “zakončiću” u skupštini

Inače, usvajanje ovog zakona pratila je živa rasprava u skupštini. Ministar Nebojša Stefanović je prokomentarisao da je vlast “možda mogla i ranije to da uradi”.

“Ovaj zakon na ozbiljan način uvodi i finansijsku disciplinu, ali ima i ozbiljan antikoruptivni karakter, dakle upozorava sve one koji su imovinu sticali na način da ne mogu da dokažu njeno poreklo, da će morati da plate porez na to. Na kraju krajeva, mi smo imali situaciju da ova vlast donosi, mislim da smo možda i zakasnili, u smislu da smo mogli to da uradimo i ranije, ali svejedno, u trenutku kada se donosi, mi smo na vlasti već određeno vreme, te svi oni koji su učestvovali u ovoj vlasti ili u toku vlasti ove Vlade stekli određenu imovinu takođe će biti pod udarom. […] Drugo, ovo nema toliko veze sa jednom vlašću – svaka sledeća Vlada, svaka sledeća vlast moći će da koristi mehanizme, odnosno Poreska uprava moći će da koristi ove mehanizme da proveri svako fizičko lice u ovoj zemlji”, rekao je Stefanović pred poslanicima.

Elvira Kovač iz SVM je podsetila na to da već postoji metod unakrsne provere.

“Ono o čemu smo takođe govorili – da u pravnom sistemu Republike Srbije, zapravo 2002. godine postoji u Zakonu u poreskom postupku i poreskoj administraciji, tim zakonom je uveden metod unakrsne provere imovine, kojim bi inspektori trebali da utvrde vanrednu nadoknadu na neprijavljene prihode, i neki kažu da je zapravo ovo dovoljno, da je donošenje ovog zakona o kome danas raspravljamo nepotrebno, ali mi smatramo da je ipak značajno. […] Poreska stopa po ovom spomenutom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je svega 20% na neprijavljene prihode, a ovim novim zakonom bi nezakonito stečena imovina mogla da bude oporezovana, kao što smo to rekli, izuzetno visokom poreskom stopom od 75%, pošto će se to naplaćivati na imovinu čije poreklo se ne može dokazati”, rekla je Kovač.

Dragomir Karić iz PSS podsetio je na Zakon o ekstra profitu.

“Zakon o ekstra profitu donesen je isključivo za jednu kompaniju, za jednog čoveka, za jednu porodicu. To je bila porodica Karić. Znači, od 100% plaćenog ekstra profita, 95% je platila porodica Karić, a 5% je platio ‘Simpo’ i, ne znam, još neko tu ko je bio. Uglavnom, to je bilo zanemarljivo. Jednostavno, to nije ništa značilo”, rekao je Karić.

Nemanja Šarović iz SRS kazao je da je reč o “zakončiću”, a ne zakonu.

“Evo, već osam godina režim SNS nam obećava kako će doneti zakon o utvrđivanju porekla imovine. Nakon osam godina, dočekasmo konačno da to uđe u proceduru – ne bih rekao zakon, jer ima čitavih 29 članova, stao je na jedno tri lista papira, možda je bolje reći zakončić o utvrđivanju porekla imovine. Ako je vama ekspertima iz SNS trebalo osam godina da napišete 29 članova, ja se pitam koliko će vam vremena trebati da primenite ovaj zakon i on dâ bilo kakve rezultate. […] Prvo što me zanima, pošto ste dosta govorili tokom obrazloženja o Đilasovih 619 miliona evra, o Šolaku, o Miškoviću, o tajkunima, da li je to konačno zakon kojim ćete vi oduzeti Đilasu, Šolaku tih 619 miliona evra, koje su oni uzeli i oteli? Da li se ovaj zakon odnosi na Miškovića, i koja je vaša procena koliko će to država prihodovati od njega kada se ovaj zakon primeni”, pitao je Šarović.

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo