Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović tvrdi da je Srpska napredna stranka sve vreme pružala snažnu podršku nezavisnim institucijama u Srbiji. Podršku je ilustrovala time što je SNS u Narodnoj skupštini glasala za reizbor ombudsmana Saše Jankovića i poverenika Rodoljuba Šabića.
Istinomer je proverio navode ministarke Mihajlović i tačno je da su poslanici Srpske napredne stranke glasali za reizbor Saše Jankovića, što pokazuje i izveštaj o glasanju, koji je objavljen na sajtu Narodne skupštine. Na sednici, 4. avgusta 2012. godine, 167 poslanika glasalo je da se Jankoviću da drugi mandat.
Međutim, kada je reč o reizboru Rodoljuba Šabića na mesto poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poslanici SNS-a nisu prisustvovali sednici 5. decembra 2011. godine, na kojoj se o njegovom reizboru odlučivalo. Transkripti sa te sednice pokazuju da niko iz SNS-a nije učestvovao u raspravi, niti je javno izneo stav o ponovnom biranju Šabića za poverenika. Takođe, toj sednici prisustvovalo je svega 129 poslanika, od kojih je 127 glasalo za. Bili su to poslanici vladajuće većine (DS i SPS), kao i opozicione LDP i SPO.
Međutim, čak i da je izjava Zorane Mihajlović tačna, pritiskanje tastera u skupštinskoj sali daleko je od suštinske podrške. Od kada su došli na vlast funkcioneri Srpske napredne stranke optuživali
su zaštitnika građana da je „politikant, da urušava instituciju zaštitnika građana, kao i da se bavi tračevima“.
Nisu samo članovi Vlade govorili loše o zaštitniku građana, već su u orkestriranom napadu učestvovali i poslanici SNS-a. Najglasniji je bio Vladimir Đukanović, koji je ombudsmana nazivao politikantom, optuživao ga da ugrožava državu, ali i skupljao potpise za njegovo razrešenje sa funkcije zaštitnika građana.
(Tanjug, 13. 2. 2015. godine)
„Očigledno je da Saša Janković dao sebi za pravo da bude neko ko sebe smatra apostolom istine i protiv čijeg mišljenja ne smete ništa da kažete. Ali nadam se da ljudi polako uviđaju šta Janković radi i kakvim se politikanstvom bavi.“
Vladimir Đukanović je zaštitnika građana optuživao i da funkciju koju obavlja zloupotrebljava u političke svrhe.
(N1, 14.4.2015. godine)
„Ovo Vam sad zaista prijateljski kažem – mnogo je bolje da podnesete ostavku i da se bavite politikom. Da izađete lepo na izbore i sve ovo što ste ovde napisali da kandidujete. Pa da vidimo da li će vam građani dati poverenje. Ovako ovo nema smisla, ovo je čista zloupotreba funkcije zaštitnika građana u svrhu političke ambicije.“
Ovakvom načinu komunikacije sa Jankovićem priključio se i sadašnji predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić, koji je tvrdio da ombudsman „predstavlja sramotu, a ne zaštitu za građane Srbije“.
(Tanjug, 16.4.2015. godine)
„Janković je lagao o slučaju na Paradi ponosa, o padu helikoptera. On je neodgovorni politikant koji se samo bavi neistinama i tračevima i to za ogromne narodne pare.“
Da govori neistine Jankovića je optužio i bivši ministar odbrane Bratislav Gašić, inače jedan od najbližih saradnika premijera Vučića. Sukob je nastao jer je ombudsman ispitivao rad VBA (Vojno bezbednosne agencije), kao i samog ministra odbrane. Nakon što je zatražio smenu ministra Gašića, Jankoviću su upućene salve uvreda.
(Tanjug, 6. 5. 2015. godine)
„To je jedan manipulator, skandal majstor od koga sam danas samo tražio da objasni građanima Srbije kako je ubijen Predrag Gojković.“
Nisu izostale ni optužbe da je zaštitnik građana zapravo strani plaćenik koji uz pomoć nevladinih organizacija ruši vlast i Aleksandra Vučića.
(Informer, 10. 6. 2016. godine)
„Jankovićeva saradnja s njima je javna tajna. On učestvuje na njihovim tribinama i drži im predavanja. Zaštitnik građana odavno gaji soroševsku ljubav i zato sam se svojevremeno i oštro bunio protiv njegovog reizbora.“
Takođe, i tadašnji premijer i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić potvrdio je da zaštitnika građana posmatra kao političkog protivnika, a ne kao nezavisnu instituciju.
(N1, 27. 4. 2015. godine)
„On slobodno neka nastavi da radi, kao što mislim da je dobro da imate tu vrstu političkog protivnika kao korektivni faktor kroz te institucije.“
Naravno, praksa napada na ombudsmana nije nova i takav način komunikacije ustanovila je, pre svega, vlast DS-a i SPS-a, o čemu je Istinomer već pisao. Više o napadima SNS-a na ombudsmana pogledajte u Istinomer amneziji.
Kada je reč o povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, retorika prema Šabiću, bila je nešto blaža u odnosu na Jankovića. Međutim, daleko od toga da je SNS, za ove četiri godine vlasti, učinila mnogo da ojača poziciju poverenika, kao važne nezavisne institucije u društvu. Baš naprotiv.
Sporovi naprednjaka sa poverenikom nastajali su, uglavnom, zbog oznaka tajnosti koju nose važni ugovori koje je država sklopila sa velikim investitorima, pre svega sa Etihadom o osnivanju Er Srbije i sa kompanijom HPK Inženjering o upravljanju Železarom.
„Staviti pod potpuni embargo ceo ugovor i sve priloge uz ugovor – to je bez presedana u dosadašnjoj praksi. Desila se još jedna neverovatna stvar. Dakle, za nepunih 11 godina koliko sam poverenik, nikada se nije desilo da je neko povereniku uskratio mogućnost uvida u neki dokument“, rekao je Rodoljub Šabić.
Ministar Željko Sertić pokušao je čak i da ospori nadležnosti poverenika.
(Tanjug, 20. 10. 2015. godine)
„Da li je nešto tajno ili nije, određuje Komisija (za zaštitu konkurencije), a ne Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja“, rekao je ministar Sertić.
U godišnjem izveštaju o radu poverenika za 2015. godinu upravo je neizvršavanje rešenja od strane ministarstava označeno kao jedan od glavnih problema. Naime, u 34,8 odsto slučajeva ministarstvo i drugi organi izvršne vlasti nisu postupili po rešenju poverenika.
Kada je reč o samoj Vladi, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poverenik ne može Vladi naložiti da objavi dokumenta koja je ona označila kao tajnu. Međutim, Vlada je ta koja treba da garantuje izvršenja rešenja poverenika ukoliko drugi organi izvršne vlasti to odbijaju da učine. U 2015. godini poverenik se Vladi, zarad izvršenja, obratio 24 puta, ali nijednom nije dobio odgovor, navodi se u poverenikovom izveštaju za 2015. godinu.
Na osnovu svih ovih činjenica i izjava funkcionera SNS-a, jasno je da Srpska napredna stranka nije doprinela jačanju položaja nezavisnih institucija, iako se ministarka Mihajlović time hvalila. Takođe, poslanici SNS jesu glasali za reizbor ombudsmana Saše Jankovića, ali ne i za reizbor poverenika Šabića. Zbog svega ovoga, izjavu ministarke Mihajlović ocenjujemo kao „neistinu„.