Predsednik Socijalističke partije Srbije izneo je tvrdnju da se njegova stranka za 25 godina koliko postoji nije „nije cepala, nije skidala glave svojim liderima, niti je bila podeljena na način na koji su se delile druge partije u Srbiji“. On je još dodao:
„Ali, istovremeno, to je i živa košnica ideja, predloga i politika, a ja sam, možda i nažalost, često u poziciji da moram da sve u SPS pozovem na poštovanje određenog reda. I samo to i radim, ništa drugo. Red mora da postoji. Svuda, pa i u stranci.“
Nedeljnik, 11. 12. 2014. godine
Međutim, za proteklih četvrt veka iz Socijalističke stranke Srbije nastalo je nekoliko stranaka.
Odmah posle 5. oktobra 2000. godine bivši visoki funkcioner SPS-a osnovao je Demokratsku socijalističku partiju, koju je potom fuzionisao sa SPS. Vučelić je partiju ponovo napustio 2007, kada ga je na kongresu SPS, u decembru 2006, Dačić pobedio u trci za novog lidera SPS.
I nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i funkcioner SPS-a Zoran Lilić je posle demokratskih promena 2000. osnovao Srpsku socijaldemokratsku partiju.
U postpetooktobarsku skupštinu Srbije Branislav Ivković je ušao kao visoki funkcioner SPS-a, a izašao je iz nje kao lider Socijalističke narodne stranke. Sa grupom istomišljenika on je 2002. napustio SPS i formirao novu poslaničku grupu, koja je važila kao neformalna podrška DOS-u.
Aktuelni ministar za rad Aleksandar Vulin napustio je SPS 2006. godine posle afere “Kofer”. Danas kaže da je to učinio jer je bio protiv koalicije sa Demokratskom strankom, koja se “osećala u vazduhu”, iako je imao najviše glasova za potpredsednika stranke. Nije krio da loše misli o rukovodstvu svoje nekadašnje stranke.
Međutim, Dačić je tek drugi lider SPS od osnivanja, a Milošević je do smrti ostao predsednik partije. Zato je aktuelni predsednik socijalista u pravu kada kaže da SPS „nije skidala glave svojim liderima“, ali, smena na čelu stranke odlika je njene demokratičnosti, a ne slabosti. Ipak, posle 5. oktobra, grupa osnivača i nekada istaknutih članova SPS-a (Milorad Vučelić, Borisav Jović, Mihailo Marković, Zoran Lilić i Radovan Raka Radović) zatražila je smenu Miloševića i njegovih najbližih saradnika, zato što se SPS nalazi „u najdubljoj krizi od osnivanja“. Bilo je predloga i da SPS-om rukovodi kolektivni organ, ali je na predlog više odbora Slobodan Milošević, tada bez vlasti, kao jedini kandidat na vanrednom kongresu SPS-a 25. novembra 2000. ponovo izabran za predsednika SPS-a.
Budući da nije tačno da se SPS „nije cepala“, ali i da „nije skidala glave svojim liderima“, izjavu predsednika SPS ocenjujemo kao „poluistinu„.
Naslovna fotografija: FoNet/MOD
