Bivši ministar odbrane Bratislav Gašić, govoreći o vojnoj snazi zemalja u okruženju, tvrdio je kako se Srbija, po vojnoj snazi, nalazi na drugom mestu, odmah iza susedne Rumunije. Istinomer je Ministarstvo odbrane pitao na osnovu kojih kriterijuma je ministar Gašić došao do takvog zaključka i zatražio precizne podatke i dokumenta kojima se takva tvrdnja može dokazati. Iz kabineta ministra dobili smo odgovor samo na prvo pitanje, u kom se navodi da je ministar poređenje vršio na osnovu dva kriterijuma – „brojno stanje sistema odbrane i broj složenih borbenih sistema“. Međutim, dokumenta na osnovu kojih bismo mogli da proverimo istinitost izjave bivšeg ministra, nismo dobili.
S obzirom na to da nam u Ministarstvu nisu dali tražene informacije, Istinomer je objašnjenje iznetih tvrdnji o vojnoj snazi Srbije zatražio od vojnog analitičara Aleksandra Radića. Na pitanje kako je moguće da ministar odbrane jedne države pravi listu vojnih sila samo na osnovu dva kriterijuma, Radić odgovara da se radi o manipulaciji statističkim podacima i objašnjava da su takva poređenja neozbiljna jer je za ocenjivanje jedne vojske potreban kvalitetan i dubinski uvid u njen potencijal.
„Prilično je neozbiljno pričati o rangiranju vojske po kvalitetu, čak i kada imate precizne podatke o svojoj vojsci, nikada ne možete biti sigurni šta sve poseduje druga strana. Izjava nije primerena i neko ko se nalazi na funkciji ne bi trebalo da pravi takav tip poređenja. To ne bi trebalo da čini neko ko se nalazi u javnom životu. To mogu da rade neozbiljni ljudi“, tvrdi Radić.
Primera radi, globalni portal „GlobalFirePower“, koji na godišnjem nivou pravi rang listu vojnih sila u svetu, Srbiju je pozicionirao na 79. mesto, što znači da je lošije plasirana od Rumunije (56), Hrvatske (62) i Bugarske (67). U regionu su od nas lošije Bosna i Hercegovina (89), Slovenija (99) i Albanija (100). Međutim, Radić upozorava da i takve procene treba uzeti sa rezervom, jer se indeksi daju na osnovu statističkih podataka i broja tehnike koja se nalazi na papiru.
„Kad gledamo širi prostor u kom se nalazimo, mi možda imamo najviše tehnike na stanju, ali to nije merilo kvaliteta. Često se prebrojavaju sredstva koja fizički postoje, ali ne izražavate njihov procenat ispravnosti. On nije dostupan javnosti i krije se.“
Upravo zbog toga se na prvi pogled čini da je Srbija vojno jača od Hrvatske. Brojke zaista pokazuju da Srbija ima prednost u većini kategorija, kao što je broj vojnika, raspoloživa vojna snaga, broj municije i helikoptera itd. Međutim, iako je Hrvatska teritorijalno manja od Srbije, a ima i manji broj vojnika, njen odbrambeni budžet je veći od srpskog. Brojke jasno pokazuju da vojni budžet Republike Hrvatske za 2015. godinu iznosi nešto više od pola milijarde evra, dok Republika Srbija izdvaja nešto manje od 454 miliona evra.
U obzir se mora uzeti i činjenica da je Srbija jedina od tih zemalja koja nije članica NATO, pa se postavlja pitanje da li je moguće meriti snagu jedne države naspram snage čitavog saveza, koji bi u ratnim okolnostima zaštitio svoje članice.
Takođe, podaci
NATO pokazuju da Rumunija izdvaja najviše sredstava u regionu i to je u 2015. godini iznosilo preko 2,2 milijarde evra. Bugarska izdvaja za vojsku skoro kao i Hrvatska, oko 500 miliona evra. Tako da, i kada u obzir uzmemo kriterijum vojnog budžeta, koji je prema mišljenju vojnog analitičara Radića svakako jedan od značajnih pokazatelja vojne snage države, ispred Srbije su tri zemlje.
S obzirom na to da Srbija u kategorijama koje je ministar Gašić naveo jeste druga u regionu, ali da kada se uključe i drugi kriterijumi, kao što je vojni budžet, ispred Srbije dolaze druge države regiona, izjavu bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića ocenjujemo kao poluistinu.