Srbija imala priliv stranih investicija od 2,56 milijardi dolara

Gostujući na javnom servisu početkom novembra, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pohvalila se ulaskom Srbije među prvih 10 zemalja u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, prema novoj Doing business listi Svetske banke.

Tom prilikom izjavila je i da su se uslovi poslovanja popravili, te da je Srbija sa privučenih 2,56 milijardi dolara stranih direktnih investicija lider u regionu.

Ostalo je nejasno na koji je period ministarka Mihajlović mislila – na dosadašnji periodu u 2017. godini, ili na celu 2016. godinu.

Na sajtu Ministarstva nalazi se prezentacija objavljena poslednjeg dana oktobra, povodom nove Doing business liste, u kojoj piše da je Srbija u 2017. privukla 2,59 milijardi dolara stranih direktnih investicija. Moglo bi se, dakle, osnovano pretpostaviti da je ministarka Mihajlović podatke crpela iz ove prezentacije, pa napravila lapsus kod poslednje brojke.

Međutim, ta brojka nema veze sa onime što piše u dokumentima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Kako piše u tabeli o osnovnim makroekonomskim indikatorima Ministarstva finansija od 7. novembra, u periodu januar-jul 2017. godine, u Srbiju je ušlo milijardu i 277 miliona evra neto SDI. Prema podacima Narodne banke, u prvoj polovini godine neto SDI iznosile su milijardu i 90 miliona evra.

Prema tome, ovo što je izjavila ministarka Mihajlović, ne može se odnositi na dosadašnji deo 2017. godine. Ostaje, dakle, da je reč o SDI za prethodnu, 2016. godinu u celini.

I zbilja, kada se pogledaju podaci za druge zemlje, vidi se da je reč o podacima Svetske banke i UNCTAD-a (United Nations Conference on Trade and Development) o neto SDI za 2016. godinu. Podaci ove dve organizacije se poklapaju za sve zemlje regiona (Makedonija, Crna Gora, BiH, Albanija, Srbija), izuzev za Kosovo – UN ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, i ne vode statistiku, a Svetska banka ima podatke i za Kosovo.

Međutim, dok su podaci iz prezentacije Ministarstva tačni o neto SDI za Albaniju, Makedoniju, i Bosnu i Hercegovinu, i poklapaju se sa ova dva izvora, to se ne može reći za podatke o Crnoj Gori, ali ni za podatke o Srbiji.

Pošto nas interesuje izjava ministarke Mihajlović, koncentrisaćemo se na Srbiju: prema podacima NBS, u 2016. Srbija je imala milijardu 860 miliona i 900 hiljada evra neto direktnih stranih ulaganja.

Prema zvaničnim podacima američke poreske službe (IRS), tokom 2016. dolar je prosečno vredeo 0,94 evra, što bi značilo da je, po „srpskim“ podacima u zemlju ušlo oko 1,98 milijardi dolara neto stranih ulaganja.

Ovo se baš ne poklapa sa podacima Svetske banke i UNCTAD-a, ali nije ni daleko: oni kažu da su neto SDI u 2016. bile malo veće: oko 2,06 milijardi dolara. Ovo bi mogla biti samo posledica korišćenja nekog drugog kursa tokom godine, a ne prosečnog.

No, možda je i nešto drugo: na primer, samo Ministarstvo finansija na dva mesta pominje dva različita iznosa neto SDI. U tabeli o osnovnim makroekonomskim indikatorima iz septembra 2017. o neto SDI za 2016. godinu piše podatak koji navodi i NBS: milijardu 860 miliona i 900 hiljada evra. Međutim, u istoj takvoj tabeli, samo iz novembra 2017, stoji brojka od milijardu 899 miliona i 200 hiljada evra – dakle, za skoro 40 miliona evra više.

No, kako god, ovo su relativno mala odstupanja, i nikako ne mogu objasniti brojku od 2,56 milijardi dolara – za pola milijarde više – koju pominje ministarka Mihajlović.

Pošto se neto strana ulaganja računa kao razlika između priliva i odliva investicija, možda je ministarka Mihajlović računala samo „priliv“, koji je i prema Svetskoj banci i prema UNCTAD oko 2,3 milijarde. Međutim, iz pomenute tabele Ministarstva jasno je da su za druge zemlje računate neto SDI – „priliv“ umanjen za „odliv“ investicija.

Pošto se u „region“ ne ubrajaju ni Rumunija ni Hrvatska, koje su imale više neto SDI u 2016. od Srbije, polovina ocene ministarke Mihajlović je tačna – Srbija jeste imala najviše SDI u „regionu“. Ali, pošto brojka nije ni blizu bilo kom drugom posmatranom izvoru, ministarki dajemo ocenu „poluistina“.