Srbija lider u Evropi po broju devojaka u sektoru IKT-a

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), 25. aprila, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, između ostalog, da je Srbija lider u Evropi po broju devojaka u IKT-u i da će zemljama Evropske unije biti potrebne decenije da nas sustignu.   

     

 

Kao ključnu poruku sa tog skupa više medija je prenelo upravo ovu izjavu, pa i sajt Vlade Srbije, koja navodi na zaključak da je reč o stanju na tržištu rada. 

 

Iz kabineta predsednice Vlade naglašavaju za Istinomer da se njena izjava odnosi samo na stanje u obrazovanju, a ne na to koliko žena već radi u IKT-u. 

 

Poslušali smo integralnu verziju izjave premijerke Brnabić i ona glasi ovako:

 

 

 

Dakle, ovako formulisane rečenice Ane Brnabić ne navode na zaključak da ona misli samo na broj devojaka koje se trenutno školuju za rad u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. 

 

No, čak i da je premijerka nedvosmisleno rekla da je u pitanju stanje u obrazovanju, statistika pokazuje da Srbija tu, ipak, nema lidersku poziciju u Evropi.

 

U kabinetu Ane Brnabić navode da se ona u svom izlaganju oslanjala na podatke o rodnoj zastupljenosti na studijama IKT-a u evropskim zemljama od 2015. do 2016. godine, koje je objavila kancelarija za statistiku Evropske unije – Eurostat. 

 

Kada se u Eurostatovoj tabeli izabere samo oblast informaciono-komunikacionih tehnologija u najširem smislu, vidimo da je 2015. godine te studije u Srbiji upisalo 2.989 devojaka, dok podatak za 2016. nije dostupan. 

 

Pogled na stanje u drugim državama pokazuje da postoji nekoliko zemalja koje su po tome znatno bolje od Srbije. 

 

U 2015. godini prednjačila je Nemačka sa 36.407 upisanih devojaka na IKT smer (2016. godine bilo ih je 40.124), potom slede Ujedinjeno Kraljevstvo sa 16.496 (2016. godine 17.481), i Španija sa 12.250 (2016. godine 12.018) studentkinja. U 2015. bi ispred Španije bila Italija, međutim postoje razlike u definisanju ove oblasti, pa podaci nisu uporedivi. 

 

U objašnjenju načina prikupljanja podataka i razloga zašto neki od njih u slučaju Srbije nisu dostupni, Eurostat naglašava da rezultati ne zavise samo od onoga što im dostavlja Republički zavod za statistiku, već i Ministarstvo obrazovanja sa kojim su u tom trenutku bili u pregovorima oko dostavljanja podataka koji im nedostaju. Navode i da se nadaju da će u narednom ciklusu istraživanja podaci biti kompletniji. 

 

Kada je reč o podacima objavljenim u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku za školsku 2015/2016. godinu, brojka upisanih devojaka na IKT smerove jeste nešto veća u odnosu na onu koju ima Eurostat, ali ona i dalje nije za poređenje sa zemljama koje u tome vode u Evropi. 

 

Radi se o ukupno 4.959 devojaka upisanih na državne i privatne fakultete.

 

U školskoj 2016/2017. godini taj broj je nešto veći i iznosi 5.483, što se poklapa i sa podatkom koji stoji na sajtu Eurostata.

 

Tendencija rasta vidi se i u školskoj 2017/2018. kada je ukupno upisano 5.725 devojaka na smerove IKT-a. 

 

Zabeleženi porast je pohvalan, ali i dalje ne obezbeđuje Srbiji lidersko mesto u Evropi.

 

Ukoliko bi se pogledao i broj žena koje već rade u toj oblasti, na žalost, ni tu ne stojimo na početku evropske kolone. 

 

Naime, na istom skupu povodom Dana devojčica u IKT-u govorila je i državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ona je, pored ostalog, rekla da je “kada je reč o bavljenju IT profesijom, učešće devojaka [u Srbiji] od 15 do 20 odsto“ i da su ti procenti u Evropi niži. 

 

„Ovo je oblast u kojoj smo mi daleko ispred zemalja EU u kojima samo 17 odsto IT stručnjaka čine žene“, rekla je Matić.  

 

Iz njenog kabineta smo dobili objašnjenje da je 17 procenata žena u IKT-u bio evropski prosek u 2016. godini i taj podatak je preuzet iz istraživanja “Žene i muškarci u IKT-u” Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost. 

 

Na sajtu Instituta i dalje stoji da je samo 17 odsto žena koje u Evropskoj uniji rade u IKT-u, dok kompletno istraživanje više nije dostupno. 

 

To se poklapa sa podacima koji se mogu naći na Eurostatovom sajtu, prema kojem je taj trend nastavljen pa je i u 2017. godini prosek Unije bio 17,2 odsto žena stručnjakinja u IKT sektoru. 

 

Situacija u Srbiji je 2017. bila malo iznad proseka Evropske unije – 18,8 procenata žena, dok ih je prošle godine bilo 17,7 odsto, pokazuje Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.

 

Znači, da je članica, Srbija bi po broju žena koje već rade u IKT sektoru zaista bila iznad proseka Evropske unije, ali ne bi bila lider, kao što tvrdi naša premijerka. Više od 20 odsto žena, stručnjakinja za IKT, imaju Irska, Švedska, Letonija, Finska, Litvanija, Rumunija i Bugarska.

 

Ukoliko bismo uzeli u obzir i broj devojaka koje se obrazuju za rad u ovoj oblasti, kao što smo već naveli, Srbija poslednjih godina beleži porast, ali je ispred nje i dalje osam zemalja, odnosno devet ako se uzme u obzir Turska. Imajući na umu sve navedene statističke podatke i objašnjenja, predsednica Vlade Ana Brnabić za izjavu da je Srbija lider u Evropi po broju devojaka u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija dobija ocenu „skoro neistina“.