Srbija među prvima na Zapadnom Balkanu ima Zakon o klimatskim promenama

Usvojen je dugo očekivani Zakon o klimatskim promenama. 

Gotovo svakodnevno slušamo o lošem kvalitetu vazduha ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji, o šteti koju uzrokuju termoelektrane, krčenju šuma zarad višespratnica i zagađenju reka, te se taj zakon čin preko potrebnim. 

Srbija se još jednom našla kao predvodnica promena, bar u regionu, reklo bi se na osnovu izjave ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović. Nekoliko dana pre usvajanja zakona rekla je da smo među prvima na Zapadnom Balkanu koji će imati ovakav akt.

Podsetnika radi, Zapadnom Balkanu u geopolitičkom smislu pripadaju Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora i razume se, Srbija. 

Pitali smu ministarku da nam pojasni svoju izjavu, a kako su nam potvrdili iz njenog PR tima, Vujović je u izjavi navela da je Srbija “među prvima dobila ovaj Zakon, a ne prva”, a da se njena tvrdnja zasniva na sledećim činjenicama:

“Država Zapadnog Balkana u kojoj Zakon jeste na snazi je Crna Gora, gde je ovaj akt usvojen u decembru 2019. U Albaniji je zakon usvojen u januaru ove godine, ali je njegova primena odložena, što znači da i dalje nije na snazi”, naveli su iz resornog ministarstva u odgovoru Istinomeru.

Proverili smo da li je zaista tako. 

Crna Gora

Crna Gora donela je Zakon o zaštiti od negativnih uticaja klimatskih promjena u decembru 2019, koji je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu Crne Gore“.

Albanija

Nakon više od godinu dana odlaganja, Zakon o klimatskim promenama usvojen je u Albaniji u decembru 2020. godine a treba da stupi na snagu šest meseci od objavljivanja u službenom glasniku Albanije, piše portal Balkan Green Energy News.

Bosna i Hercegovina

“Bosanski entiteti i distrikt nemaju dokumenta koja bi se fokusirala samo na klimatske promjene”, navodi se u studiji “Bosna i Hercegovina: utjecaj i rizici klimatskih promjena” iz 2020. godine. 

Dalje se objašnjava:

“Složenost države BiH i njenog zakonodavnog okvira sprečava zemlju da pokrene sveobuhvatnu strategiju za suzbijanje klimatskih promjena. Unutar državnog aparata, zakonodavnu nadležnost za okoliš imaju dva entiteta — Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republika Srpska (RS), plus Distrikt Brčko. Dva entiteta dodatno imaju međuentitetsko tijelo za zaštitu okoliša koje djeluje prema potrebi, te je zaduženo za izradu međuentitetskog plana za zaštitu okoliša.”

Severna Makedonija

Severna Makedonija nema zakon ovog naziva, ali ima druge zakone, kao što su Zakon o životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode i o kvalitetu vazduha. 

Isto tako, Severna Makedonija je odobrila Strategiju energetskog razvoja do 2040. godine, postavši time prva zemlja Zapadnog Balkana koja razmatra ukidanje uglja do 2030. godine.

Dakle, za sada od država koje se geopolitički smatraju Zapadnim Balkanom, Crna Gora već ima donet zakon o klimatskim promenama, a Albanija, iako je zakon usvojila, još uvek nije počela da ga primenjuje. Bez ovakvog zakona su BiH i Severna Makedonija. 

Kako Zapadni Balkan čini pet država, od kojih dve nemaju ovakav zakon, jedna ima a ne primenjuje, i dve (Srbija i Crna Gora) imaju, izjava ministarke Irene Vujović da je Srbija među prvima na Zapadnom Balkanu s takvim zakonom je skoro istina.

Geografski, zapadnom Balkanu pripadaju i Hrvatska i Slovenija, ali se kao na članice EU, Zapadni Balkan kao politički pojam u jeziku međunarodnih institucija ne odnosi na njih. Pitanje je koliko građana razume tu distinkciju, koja se za ministarku podrazumeva. 

Zašto je tek sada usvojen ovaj zakon?

Zašto je tek sada došao na red za ovaj zakon, pitali smo ministarku i dobili sledeći odgovor od PR tima:

“Kada je reč o dinamici u pripremi i usvajanju ovog pravnog akta, obaveštavamo vas da je ministarka Irena Vujović po preuzimanju resora, usvajanje zakona o klimatskim promenama postavila kao jedan od prioriteta. U skladu s tim, krovni Zakon je usvojen četiri meseca kasnije”.

Podsećamo, da je ovaj zakon još krajem 2019. godine trebalo da uđe u proceduru, kada je ministar bio Goran Trivan. To se nije dogodilo ni do kraja mandata prethodne vlade. I sam bivši ministar Trivan je u odlasku s te pozicije rekao da je “svaki deo životne sredine katastrofalan” i da se trud koji je uložio tokom mandata nije isplatio.

Da li je usvajanje ovog zakona mali korak za čovečanstvo, a veliki za životnu sredinu u Srbiji, bez obzira na to kad je usvojen neki akt? Videćemo uskoro. 

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo