Srbija (ni)je izašla iz recesije
Bez obzira što niko nije osetio značajno poboljšanje kvaliteta života, prvi čovek Zavoda za statistiku saopštio nam je da nam je bolje i da je Srbija izašla iz recesije. Još je objasnio da je ta procena zasnovana na takozvanoj „fleš“ oceni tromesečnog BDP u stalnim cenama. Pa, kakva je to metoda i može li se na osnovu rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u tom periodu zaključiti da je Srbija izašla iz recesije?
Zavod za statistiku uzima kao baznu godinu za izračunavanje BDP – 2002. godinu. U razmaku od čitavih osam godina, koji nije nimalo zanemarljiv, relativne cene su se znatno izmenile, a sa tim i prava slika stvari. Najbolji primer za ilustraciju su cene telekomunikacionih usluga. One su od 2007. godine realno smanjene za preko 50 odsto, ali Zavod to zanemaruje i računa sa cenama iz 2002. kad su mobilna telefonija i internet bili vrlo skupi.
„Ako je, na primer, sat vremena razgovora u mobilnoj telefoniji u 2002. godini koštalo kao 10 kilograma krompira, a u 2009. godini košta isto kao i jedan kilogram dobijamo 10 puta veći značaj mobilne telefonije u stvaranju BDP-a u 2009. godini, nego što bi on trebalo da ima.„
Ekonomija.org, 03. 07. 2009. godine
Iako zvuči neverovatno, Telekom je i prodajom CD-ova Željka Joksimovića, Zdravka Čolića i još nekih muzičara, uz koje su kao poklon deljene kartice za telefone i impulsi, „napumpao“ BDP Srbije.
„Damo dvesta dinara, a dobijemo CD, karticu, inicijalni kredit od 200 dinara i budući bonus od čak 2.000 dinara…Potrošači dobijaju silne impulse na poklon i njih niko ne plaća. Telekom će statistici prijaviti impozantan porast fizičkog obima svojih usluga, koje će zatim statistika pomnožiti cenama iz 2002. godine. BDP Srbije će da poraste zahvaljujući neplaćenim impulsima i virtualnim cenama. Kao rezultat imaćemo činjenicu da sve relevantne realne veličine u ovoj godini opadaju po 15 i više procenata, a da BDP pada po stopi od 3-4 odsto.“
Ekonomija.org, 11. 11. 2009. godine
Takvom računicom, dakle, Zavod za statistiku dobija kao rezultat pozitivnu stopu privrednog rasta. Da je, pak, telekomunikacije izuzeo iz istraživanja, Zavod bi mogao da zaključi da je ostatak ekonomije Srbije imao pad od tri-četiri odsto.
Koliko je „fleš“ ocena Zavoda za statistiku neprecizna govori i sledeće. Direktor je u svom izlaganju pomenuo i kako je „to prvi rast BDP-a posle pada u četiri uzastopna kvartala 2009. godine“ i da „desezonirani podaci za prvo tromesečje ove godine pokazuju rast BDP od 1,2 odsto u odnosu na poslednja tri meseca 2009.“. Ako već žele da gledaju desezonirano Srbija je i u trećem kvartalu prošle godine bila „u plusu“ u odnosu na drugi kvartal, pa, kada bi se tako gledalo, Srbija je izašla iz recesije – još pre 9 meseci.
Na osnovu gorenavedenog može se zaključiti da metod Zavoda za statistiku daje samo delimičnu i iskrivljenu sliku pravog stanja. Zato je i izjava Dragana Vukmirovića o izlasku Srbije iz recesije dobila na skali Istinomera ocenu „skoro neistina“.
*Tekst je napisan na osnovu analize sa sajta Ekonomija.org
Dragan Vukmirović. direktor Republičkog Zavoda za Statistiku (RZS), o izlasku Srbije iz recesije. Beograd, 30. april 2010. godine
Dragan Vukmirović. direktor RZS, o sporljnotrgovinskoj razmeni. Beograd, 30. april 2010. godine
Dragan Vukmirović. direktor RZS, o visini prosečnih zarada u Srbiji. Beograd, 30. april 2010. godine
