Srbija posvećena evropskim vrednostima
Ministarka Jadranka Joksimović izjavila je nedavno kako utisak da Srbija nikada nijе bila daljе od EU nastaje “jеr sе razmišlja o rutinskim okvirima”. Niko u Srbiji, kako je rekla, nе trеba da sе osеća malodušno s obzirom “da jе naša zеmlja pokazala da jе vеrodostojna еvropska zеmlja” i da je EU jedan od najvažnijih prioriteta Srbije.
Evropske vrednosti?
Inkluzija, tolerancija, pravda, solidarnost i borba protiv diskriminacije su prihvaćeni principi u evropskim društvima, a među vrednosti – proklamovane i istaknute i u zvaničnim aktima – ubrajaju se ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, ravnopravnost, vladavina prava i ljudska prava.
Pitali smo ministarku Joksimović da obrazloži svoju tvrdnju.
U odgovoru za Istinomer, između ostalog, kaže:
“U ovoj izuzetno teškoj godini za čitav svet, pa i za Srbiju, naša zemlja pokazala je da ima sposobnosti i znanja da upravlja krizom na način koji je najbolji za ekonomiju i društvo uopšte, za svakog građanina pojedinačno. To smo činili ne odstupajući od standarda i vrednosti Evropske unije, koja je prema Srbiji pokazala solidarnost u momentu kada je zdravstvena kriza nezapamćenih razmera tek počela i kada još nismo mogli da sagledamo svi skupa šta nas u neposrednoj budućnosti očekuje.”
U prilog tome da je Srbija deo mreže evropske solidarnosti, ministarka spominje i medicinsku pomoć koju smo slali Italiji.
“Realizacija Ekonomsko-investicionog plana (EIP) EU za Zapadni Balkan još jedno je polje na kojem, takođe, već sada pokazujemo da smo potpuno spremni da iskoristimo pomoć Unije koja nam se stavlja na raspolaganje. Cilj Evropske unije, regiona i Srbije je zajednički – izgradnja ključne regionalne infrastrukture i dalji razvoj privatnog sektora, uz integrisanje regiona u šire privredne tokove EU.”
Po njenim rečima, pripremljen je veliki broj predloga projekata za finansiranje iz tog fonda, a deo njih je već usvojen.
“Da je sprovođenje politika EU u Srbiji već dobro uhodana i promišljena realnost, od koje građani imaju neposrednu korist, jeste i učešće u jednom od najvažnijih mehanizama za sve nas u ovom trenutku – COVAX mehanizmu za dobijanje bezbedne vakcine za sve, zatim u zajedničkoj nabavci lekova i medicinske opreme. Posebno je važno učešće u Zelenoj agendi i borbi za smanjenje posledica klimatskih promena, u politici digitalizacije i u održivoj povezanosti, koje su u formi poglavlja obuhvaćeni klasterom četiri…”
Ministarka ističe polje rodne ravnopravnosti kao primer gde Srbija ide u korak sa EU, a, kako kaže – “rad na zdravom oporavku i trajnoj otpornosti našeg društva i pojedinaca koji su opredeljeni za Evropsku uniju, možda je i najvažniji zadatak ove vlade”.
Formalno pre stvarnog
Ne ulazeći u analizu kolliko je koja članica EU sama verna evropskim vrednostima, u vezi sa Srbijom i ovom korona godinom bilo je više situacija, nažalost, gde je ponašanje predstavnika vlasti i institucija kilometrima daleko od proklamovanih vrednosti.
Ljudsko dostojanstvo ima neprikosnovenu vrednost…
Tokom julskih protesta na desetine građana našlo se na meti policijskog nasilja, a u izveštaju Zaštitnika građana „Postupanje policije prema licima lišenim slobode tokom javnih okupljanja u Beogradu“ nabrojani su mnogobrojni propusti nadležnih. Neki od uhapšenih građana nisu mogli da se jave porodici, saslušavani su bez branilaca, a pojedince su hapsili ljudi u civilu koji se nisu legitimisali. Pojedina postupanja pripadnika MUP-a okarakterisana su kao – zlostavljanje. Istrage mahom tapkaju u mestu, po izveštajima NVO koje zastupaju oštećene.
ŠTAAAAA??????? pic.twitter.com/pP4aaOXKAl
— lama lama lama duck (@_Tijanizza_) July 8, 2020
Zaštićene su i sloboda kretanja, misli, govora, poštovanje privatnosti…
Iz godine u godinu raste broj napada na novinare. Zvanična statistika tužilaštva kaže upravo suprotno, s obzirom na to da su slučajevi koji su dobili njihovu, dakle institucionalnu pažnju u manjem broju u odnosu na statistiku koju vode novinarska udruženja. Po informacijama esnafa, raste broj fizičkih napada, pritisaka, pretnji… Srbija pada na listi Reportera bez granica koja govori o slobodi medija.
Vladavina prava, nezavisno sudstvo i predstavnička demokratija kao osnove
Izborna autokratija je pojam kojim se opisuje sistem u Srbiji, a i u izveštaju Evropske komisije se konstatuje da u Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosuđa i rada parlamenta.
„Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosudje koji omogućava sadašnje zakonodavstvo“, navodi se u izveštaju.
Ove godine održani su i parlamentarni izbori.
Izborna kampanja koja im je prethodila, obeležena je velikim promenama ključnih pravila igre u toku izbornog procesa, neravnopravnošću izbornih učesnika, intenzivnom funkcionerskom kampanjom na svim nivoima, zloupotrebom javnih resursa, kao i inertnošću institucija koje treba da štite integritet izbornog procesa.
„Ispunjeni su minimalni demokratski standardi, ali sve ove nepravilnosti ugrožavaju demokratiju, jer svaki naredni će biti lošiji”, zaključio je posle izbornog dana Raša Nedeljkov iz Crte.
Ljudska prava i zaštita od diskriminacije…
Što se tiče ljudskih prava i zaštite najugroženijih u Srbiji i kako ih je sistem izneverio, Istinomer je pisao u više navrata.
Poseban problem imala su deca koja žive u neformalnim romskim naseljima, a “podrazumevalo” se da će pratiti onlajn nastavu. Pritom, nemajući osnovnu infrastrukturu – ni struju.
“Čak i kada postoji pristup električne energije, javlja se problem interneta. Za siromašne porodice plaćanje interneta je značajni izdatak. Osim toga, u porodicama treba da postoje i neki tehnički uslovi, odnosno uređaji, preko kojih će pratiti nastavu na daljinu. Ako nema struje onda je nemoguće, a ako je potrebno obavljati nastavu putem interneta, onda se tu postavlja pitanje pristupa računarima“, rekli su tada iz Inicijative A11.
To je i konstatovano u izveštaju Ombudsmana.
Početak epidemije i proglašenje vanrednog stanja za ljude koji žive u neformalnim naseljima značili su ne samo borbu s virusom korona, već i golo preživljavanje – bez organizovane podrške od strane države.
Izveštaj Zaštitnika građana nakon obilaska deset romskih naselja tokom aprila, ukazuje na činjenicu da „veliki broj stanovnika neformalnih naselja, kojih u Srbiji ima blizu šest stotina, nemaju pristup vodi, struji niti internetu i da nisu u prilici da održavaju osnovnu higijenu, a još manje da deci omoguće praćenje školske nastave”.
Ravnopravnost svih građana…
Nedavno je Alijansa protiv diskriminacije Roma pozvala vlasti u Srbiji da hitno reaguju u traženju rešenja za nedostatak pristupa čistoj vodi u 159 romskih naselja u kojima živi 32.843 ljudi.
„Pravo na vodu za piće jedno je od osnovnih ljudskih prava a nedostatak pristupa bezbednoj vodi za piće u vreme pandemije kovid-19 je najveća povreda ljudskih prava“, navodi se u saopštenju, kao i to da je stanje u podstandardnim romskim naseljima na ivici humanitarne katastrofe.
Podsetimo, institucije su mesecima ignorisale činjenicu da Prihvatilište za odrasle ne radi, tako da su beskućnici apsolutno sve vreme bili na ulici, a nekima od njih su pisane i kazne jer su tokom policijskog časa bili napolju.
Korak napred, nazad dva
Uz oštre ocene koje su stigle na račun Srbije i u izveštaju Evropske komisije, i pojedinci su samostalno istupali kritikujući ovdašnje stanje institucija.
Mada je ministarka Joksimović za Istinomer detaljno objasnila svoj stav o posvećenosti Srbije evropskim vrednostima, njena izjava ipak dobija ocenu – zloupotreba činjenica.
Pre svega zato što, iako je Srbija formalno učinila nekoliko koraka u smeru “ka Evropi”, u smislu da je usvojila više neophodnih pravnih akata i projekata – nijedno poglavlje u pregovorima nije otvoreno. Takođe, i u oceni Evropske komisije je na račun Srbije iznet niz zamerki zbog neispunjavanja ili sporog preuzimanja predviđenih obaveza.
Ministarkinu izjavu ipak ne možemo da ocenimo kao neistinu, jer je rekla “verujem” – moguće je da gospođa Joksimović veruje u to što govori. Činjenice, međutim, ne potkrepljuju njenu veru.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
