Srbija treća u Evropi počela vakcinaciju protiv kovida 19

Zamenik gradonačelnika Beograda o vakcinaciji. (sns.org.rs, 17. 1. 2021. godine)
19. 1. 2021.
Teme / Ocene: Istinitost, Neistina
“Zahvaljujući naporima predsednika Vučića mi smo treća zemlja u Evropi u kojoj je počela vakcinacija i obezbeđeno je dovoljno besplatnih vakcina za sve građane.”

Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je da danas, 19. januara počinje masovna vakcinacija stanovništva. Ova vest stigla je dan nakon što je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao da se “vidi svetlo na kraju tunela” i da se radno vreme može produžiti do 22h, te izrazio zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je Srbija “treća zemlja u Evropi u kojoj je počela vakcinacija”.

Po njegovim rečima, obezbeđeno je i dovoljno besplatnih vakcina za sve građane.

Da vakcina za sada ima i više nego dovoljno, pokazuje činjenica da je pre neki dan u Srbiju pristiglo milion doza vakcine kineskog proizvođača Sinofarm, a da se za vakcinisanje uopšte prijavilo, odnosno iskazalo interesovanje tek nekih 280.000 građana. 

Osim kineske, u Srbiju je krajem decembra stigao i prvi kontigent Fajzerove vakcine, 4. januara drugi, a 11. januara treći. Ukupno – nešto više od 40.000 doza.

Povezan sadržaj

Osim Fajzerove, na spisku odobrenih vakcina našla se i ruska “Sputnjik V”, čijih se oko 250.000 doza očekuje da stigne. Podsetimo, prve doze (oko 2400) stigle su krajem 2020. godine. 

Dakle, vakcine stižu, ali da li je zaista Srbija treća zemlja u Evropi u kojoj je počela vakcinacija kako tvrdi Vesić?

Ako za početak vakcinacije u Srbiji uzmemo momenat kada su se vakcinisali premijerka Srbije Ana Brnabić, ministarka Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog Predrag Kon, onda je ona u toku od 24. decembra prošle godine. Međutim, masovna vakcinacija stanovništva zvanično je počela tek danas, nešto manje od mesec dana nakon vakcinisanja premijerke.

 

Kako je u drugim državama Evrope

 

Rusija

 

Predsednik Rusije Vladimir Putin je još u avgustu 2020. saopštio da je ta zemlja odobrila prvu vakcinu protiv kovida 19 na svetu – “Sputnjik V”. 

Vakcinacija stanovništva počela je 5. decembra, što je Rusiju učinilo prvom zemljom na svetu u kojoj je započeo proces cepljenja protiv kovida 19. 

Rusku vakcinu je krajem decembra počela da koristi i Belorusija.

 

 

Velika Britanija i Švajcarska

 

Bivša članica Evropske unije Velika Britanija prva je država na svetu koja je započela vakcinaciju stanovništva Fajzerovom vakcinom, i to 8. decembra, a prvu vakcinu primila je 90-ogodišnja Margaret Kinan. 

I u Švajcarskoj je prvu vakcinu, isto Fajzerovu, primila osoba u 90-im godinama. Vakcinacija je u toj evropskoj državi otpočela 23. decembra.

 

Evropska unija

 

Kada je reč o Evropskoj uniji, Fajzerova vakcina je tamo odobrena 21. decembra, a prve doze u države članice stigle su 26. decembra. 

Pojedine članice već su 26. decembra upotrebile prve doze. To su: Nemačka, Mađarska i Slovačka.

 

Već narednog dana prve doze Fajzerove vakcine date su i u državama EU: Austrija, Bugarska, Francuska, Hrvatska, Kipar, Estonija, Češka, Danska, Finska, Grčka, Italija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija i Švedska

U Belgiji, Letoniji i Luksemburgu prve vakcine date su 28, a u Irskoj 29. decembra.

Holandija je, pak, tada odlučila da sa vakcinacijom neće početi pre 8. januara. 

 

Turska

 

Ta transkontinentalna država počela je s imunizacijom 14. januara kada je više od 250.000 zdravstvenih radnika, kao i predsednik Turske Redžep Tajik Erdogan, vakcinisano kineskom vakcinom Sinovak.

Dakle, prva država na svetu u kojoj je počela vakcinacija protiv kovida 19 je Rusija, koja koristi svoju vakcinu “Sputnjik V”. Velika Britanija je prva evropska država koja je otpočela imunizaciju Fajzerovom vakcinom. Još jedna država je počela vakcinaciju pre Srbije – Švajcarska. To bi Srbiju činilo četvrtom državom u Evropi koja je počela vakcinaciju.

Treba, međutim, uzeti u obzir da prve vakcine koje su date pojedincima, bilo da su u pitanju zvaničnici, stariji ljudi ili zdravstveni radnici, nisu nužno bile i početak masovne vakcinacije. S tim u vezi, Vesić nije naglasio da li govori o masovnoj vakcinaciji ili samo o simboličkom činu vakcinisanja određenih osoba. 

Kada je reč o tvrdnji da imamo “dovoljno besplatnih vakcina”, ni taj deo Vesićeve izjave nije dovoljno precizan. Iako je “ispipan teren” anketom na sajtu eUprave, ne postoje podaci za koju je vakcinu interesovanje najveće. Stoga nije jasno na osnovu čega je nabavljen veći broj doza kineskih vakcina od broja ljudi koji su iskazali interesovanje za vakcinisanje protiv kovida uopšte.

Zbog svega navedenog, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić dobija ocenu neistina.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević