Šta obećam, ja i ispunim!
Kako bismo što bolje utvrdili da li je tačno ono što predsednik tvrdi, najbolje je da proverimo šta je Tadić do sada obećao građanima Srbije, da li je i kada to ispunjeno. Što se tiče vizne liberalizacije, ona jeste stupila na snagu, ali godinu dana kasnije od onoga što je predsednik obećao. U predizbornoj kampanji za predsednika Srbije januara 2008. godine Tadić je garantovao i da će Srbija za godinu dana postati kandidat za članstvo u EU. To se ni do danas nije ostvarilo. Podsećanja radi, Tadić je u isto vreme najavljivao i da Srbija mogla da postane punopravni član Unije 2010. godine. Poslednje procene su da ćemo to postati deo EU tek 2018. ili 2020. godine. Tokom iste kampanje Tadić je obećao 500 hiljada novih radnih mesta (predizborni skup DS-a u Kragujevcu, Beta, 27. 12. 2007. godine), a na izborima maja 2008. najavljivao je posao za 200 hiljada ljudi. Do ostvarenja tog plana ne da nije došlo, već su ga svetske ekonomske neprilike toliko poremetile da je umesto smanjenja došlo do povećanja nezaposlenosti.
Obećao je predsednik i bespoštednu borbu protiv korupcije. Bilo je nekoliko hapšenja i pokrenutih istraga zbog sumnji da postoje naznake korupcije, ali na tom poslu ima još dosta da se radi. Ponekad deluje i da nema ni prave volje za obračunom sa tim problemom. Zbog toga ne treba da čudi što u većini anketa građani i dalje navode da je korupcija opšteprisutna u društvu, a isto su potvrdila i poslednja istraživanja Transparensi internešnala o percepciji korupcije.
Jedno od najvažnijih obećanja u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2008. bilo je odbrana Kosova. Ne može se osporiti da su u proteklom periodu predsednik i Vlada vodili politiku koja je težila da spreči dalje priznavanje nezavisnosti Kosova i zahtevali da međunarodne pravne institucije ocene legalnost proglašenja samostalnosti. Ono što jeste upitno je – da je ta politika donela željene rezultate i da li je Kosovo odbranjeno?
Najavljivao je Tadić u predizbornim kampanjama i više novih investicija. Svakako da je dolazak Fijata, Panasonika, Dajteka, Jure, Falkea, Gorenja i još nekih stranih kompanija u Srbiju jeste uspeh, ali prema brojkama SIEPE u poslednje tri godine sve manje investicija se sliva u zemlju (2008. bilo je 2,24 milijarde dolara investicija, 2009. 1,57 milijardi, a 2010. oko milijardu dolara). Čak i oni investitori koji su došli ovde, učinili su to tek nakon što im je država obezbedila novčane i različite druge subvencije. Ne treba, takođe, zaboraviti i da je jedan deo investitora, koji su gromoglasno najavljivani, odustao od ulaganja zbog teške ekonomske krize. Kriza je sprečila Tadića u ostvarenju još jedne svoje namere. Naime, u telefonskom razgovoru sa građanima 11. januara 2008. on je rekao kako je „ubeđen da će 2009. početi da brže raste životni standard“(Tanjug, 11. 1. 2008. godine).
Poslednji podaci o prosečnim zaradama i troškovima života u Srbiji pokazuju da još nismo ni blizu tog ostvarenja. S obzirom na to da i te kako postoje obećanja Borisa Tadića koja nisu ispunjena, Istinomer mu daje ocenu „neistina“.
Foto: FoNet/Novi magazin
