Stopa nezaposlenosti devet odsto, a 2012. je bila 25,9 odsto

Govoreći o stanju srpske ekonomije u jutarnjem programu televizije Pink, ministar Mali se pozvao na nove podatke Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima trenutno ima dva miliona 367 hiljada zaposlenih. Rekavši da je stopa zaposlenosti 50,7 odsto, Mali se pohvalio da u ovom trenutku imamo najveći broj zaposlenih građana u istoriji na ovaj broj stanovnika, uprkos svim krizama. Pohvalio se i stopom nezaposlenosti:

„Imamo stopu nezaposlenosti u trećem kvartalu od samo devet odsto, dakle bila je 9,6 a 2012. za vreme prethodne vlasti bila je 25,9.“

Podatke koje je Mali izneo poklapaju se sa podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal ove godine. Stopa nezaposlenosti jeste devet odsto, a zaposlenosti 50, 7.

Problem je, međutim, neuporedivost podataka, na šta ukazuje i RZS u pomenutom saopštenju. Naime, ocene od prvog kvartala 2023. godine izračunavaju na osnovu demografskih procena za 2022. prema konačnim podacima iz Popisa stanovništva, dok su za izračunavanje ocena zaključno sa četvrtim kvartalom 2022. korišćene demografske procene zasnovane na Popisu iz 2011.

„Zbog primene pondera zasnovanih na najnovijim demografskim pokazateljima, podaci iz ovog saopštenja nisu uporedivi sa prethodnim podacima objavljenim u istoimenim saopštenjima pre 2023. godine. Kako bi se obezbedila uporedivost, izvršena je revizija podataka iz 2021. i 2022. godine, naosnovu revizije demografskih procena koje su zasnovane na konačnim rezultatima Popisa 2022“, ističe RZS u napomeni.

Drugim rečima, stopa nezaposlenosti iz trećeg kvartala ove godine se ne može porediti sa stopom nezaposlenosti iz 2012. godine. Tim pre što je, kako je Istinomer više puta pisao, u međuvremenu i menjana metodologija u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi. Metodologija je, naime, promenjena dva puta – 2014. i 2021. godine, a Istinomer je već dokazao da promene do kojih je došlo nedvosmisleno pokazuju da poređenja sa 2012. godinom nisu adekvatna. Stoga ne bi trebalo porediti brojke dobijene u istraživanjima koja su se sprovodila na različit način.

Osim što mu nije prvi put da poredi metodološki neuporedive podatke, ministar Mali je još jednom omašio i brojku, rekavši da je 2012. stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto. Istinomer je, naime, već pisao da je stopa nezaposlenosti 2012. bila 24,6 odsto.

Dakle, iako je tačno da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu ove godine bila devet odsto, a na kraju drugog kvartala 9,6 odsto, problematičan je drugi deo izjave ministra finansija. Najpre stopa nezaposlenosti 2012. godine nije iznosila 25,9 odsto, kao što tvrdi ministar, već 24, 6 odsto. Mali, takođe, nastavlja da upoređuje nove podatke da podacima o nezaposlenosti iz 2012. godine, iako zbog promena metodologije u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi, ti podaci nisu uporedivi. Štaviše, i u poslednjem saopštenju RZS-a, na koje se Mali poziva, zavod jasno ukazuje da podaci iz njega nisu uporedivi sa prethodnim podacima objavljenim u istoimenim saopštenjima pre 2023. godine. Zbog svega navedenog Siniša Mali za izjavu koju ocenjujemo dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.

Naslovna fotografija: FoNet/MFIN