Stopa nezaposlenosti mladih 2012. godine 53,2, danas je 25,4
Poredeći „godine koje su pojeli skakavci”, kako je rekao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u emisiji Ćirilica, istakao je da se sada grade pruge, kilometri puteva i podižu mostovi. Razlog tome što se „od 90-ih do 2012. godine ništa nije uradilo”, Vučić pronalazi u donošenju političkih odluka i tome da se oni bivši nisu bavili ekonomijom.
„Kolaps ekonomije” predsednik Srbije dočarao je grafikonima i razlikom u broju zaposlenih, kao i stopi nezaposlenosti kod mladih ljudi.
„Pogledajte, mladih 43% više zaposlenih, formalno prijavljenih je danas nego što je bilo pre samo nekoliko godina”, rekao je predsednik držeći u ruci grafikon koji je pokazivao da je broj zaposlenih mladih ljudi (između 15 i 24 godine) iznosio 121,5 hiljada, dok je taj broj, kako tvrdi, sada porastao na 173,8 hiljada.
„Pogledajte stopu nezaposlenosti mladih 2012. godine 53,2%, danas 25,4%, dakle i dalje je to veoma visoka stopa nezaposlenosti, zato moramo da radimo”, dodao je predsednik.
Istinomer nije dobio odgovor od kabineta predsednika na osnovu kojih podataka je izneo ove ocene o stopi nezaposlenosti.
Šta pokazuju statistički podaci?
43% mladih više zaposlenih, više je i formalno prijavljenih
Dakle, na grafikonima koje je predsednik Vučić pokazivao gledaocima Happy televizije istaknute su dve brojke koje se odnose na zaposlene mlade od 15 do 24 godine – 121,5 i 173,8 (hiljada) i procentualna razlika ova dva broja jeste 43 odsto.
Međutim, nejasno je koji period komentariše predsednik. Njegova izjava je sadržala vremenske odrednice „što je bilo pre samo nekoliko godina” i reč „danas”. Ovakva nepreciznost nije neuobičajena u izjavama predsednika Vučića, koji često koristi i istorijska poređenja, uglavnom neproveriva. Inače, podaci o registovanoj zaposlenosti za IV kvartal 2022 godine, na sajtu Republičkog zavoda za statistiku objavljeni su krajem januara, dok je Anketa o radnoj snazi najavljena za poslednji dan februara.
U izjavi, predsednik je rekao da je više mladih zaposleno, ali i da je i broj formalno prijavljenih porastao.
Menadžerka programa Krovne organizacije mladih Srbije, Milica Borjanić za Istinomer je rekla da jeste opšti utisak da je zaposlenost porasla, ali da se postavlja pitanje kvaliteta.
„Radna prava su sve gora, kada se posmatra kvalitet toga kakva je zaposlenost, dobijaju se loši rezultati”, navodi Borjanić.
Ona se tu osvrnula na period tokom pandemije korona virusa.
„Kada je bila korona, mladi su prvi otpuštani, i ovi što su radili na crno su prestajali da rade, a ukoliko je tada neko dobio posao, dobio je na crno”, kaže Borjanić i dodaje da oni nisu nigde zabeleženi.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je u svom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji objavljenom sredinom avgusta 2022. godine iznela podatak da je 19 odsto ispitanika reklo da nema ugovor, odnosno da radi „na crno”.
Stopa nezaposlenosti mladih 2012. godine 53,2%, danas 25,4%
Predsednik Vučić naglasio je da je stopa nezaposlenosti manja. On je tom prilikom pokazao grafikon sa tri vrednosti 53,2, 26,4 i 25,4 odsto.
„Pogledajte stopu nezaposlenosti mladih 2012. godine 53,2 odsto, danas 25,4 odsto”, rekao je on dodajući da je to i dalje veoma visoka stopa nezaposlenosti.
Broj koji je predsednik dodelio 2012. godini je 53,2 odsto. Na sajtu Repuličkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 24 godine je nešto manji i iznosi 51,2 odsto.
Prema podacima Eurostata 2012. godine nezaposlenost mladih od 15 do 24 godine u Srbiji je bila 53,3 odsto (dok je, na primer, na nivou Evropske unije iznosila 24,4 odsto). Poslednji podatak Eurostata odnosi se na 2021. godinu, u kojoj Srbija ima 26,4 odsto, a EU 16,6 odsto mladih u istoj kategoriji koji su nezaposleni.
Najsvežiji dostupni podaci Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku Srbije odnose se na treći kvartal 2022. godine.
U dokumentu je navedeno da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2022. godine iznosila 25,4%, (što jeste broj koji je iskoristio predsednik, doduše uz vremensku odrednicu „danas”).
Sto puta ponovljeno, ali ne i istinito
Podaci predsednika Srbije, bez obzira na to što na prvi pogled ukazuju na pad stope nezaposlenosti, nisu uporedivi.
Zašto?
Kao razlog tome, naša sagovornica Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju navodi da ovi brojevi nisu za poređenje, jer je promenjena metodologija u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi.
„Imate dve vrste podataka o zaposlenosti, jedna je iz Ankete o radnoj snazi koja je usklađivana i usklađena sa metodologijom Eurostata, a druga vrsta je registrovana zaposlenost. To je na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, tu su podaci onih koji su u radnom odnosu”, objašnjava Bradaš.
Anketa o radnoj snazi, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, instrument je za praćenje kretanja na tržištu rada, uz pomoć kog se registruju demografske i socioekonomske karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina.
Sprovodi se sa ciljem ocenjivanja obima radne snage - zaposlenog i nezaposlenog stanovništva, pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad i u formalnom i u neformalnom sektoru. (Izvor: Republički zavod za statistiku)
Naša sagovornica navodi da se pod zaposlenim računa osoba koja je u nedelji koja je prethodila anketiranju radila najmanje sat vremena i za to bila plaćena u novcu ili naturi.
„Metodologija Ankete o radnoj snazi je zbog usklađivanja sa Eurostatom menjana 2014. godine, a zatim i 2021. godine kada su oni koji su radili u domaćinstvu i proizvodili za sopstvene potrebe prestali da se računaju kao zaposleni”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da 2012. godina i 2022. godina nisu uporedive.
Bradaš izdvaja da više smisla ima da se Srbija poredi sa prosekom zemalja Evropske unije.
„U Srbiji je najveća stopa nezaposlenosti, to su mladi koji nisu školovani, ne obučavaju se, nisu zaposleni. Ako nisu na školovanju i ako nisu zaposleni, to vam govori o tome kolika je stvarna nezaposlenost mladih”, zaključuje ona.
Prema definiciji RZS-a, nezaposlena lica su ona lica (starosti 15–74 godine) koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u posmatranoj sedmici, aktivno su tražila posao tokom četiri sedmice koje su prethodile posmatranoj sedmici, i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice.
Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih u radnoj snazi (zaposleni i nezaposleni).
Nezaposlenima su se 2012. godine smatrale osobe koje nisu obavljale nijedan plaćeni posao, niti su imale posao sa kojeg su odustvovali i na koji su mogle da se vrate nakon odsustva. Takođe, u odnosu na posmatranu sedmicu, nisu tražile posao četiri sedmice ranije ili da su ukoliko bi im posao bio ponuđen, počeli da rade u roku od dve nedelje. Oni koji su se 2012. godine smatrali nezaposlenim su i osobe koje nisu aktivno tražile posao, jer su našli posao na kom treba da počnu da rade najkasnije tri meseca od posmatrane sedmice.
Izvor: Republički zavod za statistiku
Šta kaže RZS?
I u samoj Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku naglašeno je da podaci iz 2021. godine ne mogu da se porede sa ranijim godinama.
„Zbog promene metodologije, podaci iz ovog biltena nisu uporedivi sa podacima objavljenim u istoimenim biltenima pre 2021. godine.”
Ono što je od 2021. godine promenjeno su definicije i načini specifikacije određenih kategorija, a najznačajnija promena se odnosi na isključivanje onih koji proizvode poljoprivrednu robu i usluge iz kategorije zaposlenih, što direktno utiče na broj nezaposlenih ili onih van radne snage, a tu spadaju i volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada nisu uključena u kontingent zaposlenih na bazi ovih aktivnosti.
Sprovođenje Rezolucije koja se odnosi na statistiku rada, kako piše u dokumentu RZS-a, utiče na promenu drugačije klasifikacije u grupi zaposlenih „što će posledično uticati i na nezaposlene i na lica van radne snage”.
U skladu sa novom metodologijom došlo je i do promene jednog od osnovnih termina. Te 2012. godine neaktivnim stanovništvom su se smatrali svi koji nisu nezaposleni ili zaposleni.
Definicija iz izveštaja za treći kvartal 2022. godine o stanovništvu van radne snage glasi:
„Stanovništvo van radne snage čine sva lica u posmatranoj populaciji (starosti 15 i više godina) koja nisu svrstana u zaposleno ili nezaposleno stanovništvo. U stanovništvo van radne snage spadaju studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice”.
Šta znači stopa neaktivnih?
Broj neaktivnih, odnosno od 2021. godine stanovništva van radne snage, koje čine svi koji nisu ni zaposleni ni nezaposleni, između ostalog i studenti, penzioneri i lica koja obavljaju kućne poslove, direktno utiče na broj zaposlenih i nezaposlenih lica.
U Nacionalnoj strategiji za mlade od 2015. do 2025. godine naveden je podatak da je u avgustu 2013. godine nezaposlenost mladih u Srbiji iznosila 41,7%, a zatim je navedeno „problem je i to što su mladi neaktivni na tržištu rada”.
Prema poslednje dostupnim podacima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2022. godine stopa zaposlenosti ukupne populacije iznosila je 50,8, dok je stopa aktivnosti iznosila 55,8. Kada poredimo iste parametre za 2012. godinu, vidimo da je stopa zaposlenih 28,7, dok je stopa aktivnosti 38,3.
A migracije?
Stope nezaposlenosti koju je izneo predsednik Vučić, kao broj sam za sebe ne znači mnogo, ako ga izostavimo van konteksta, mimo drugih podataka i faktora. Jedan od tih faktora su i migracije.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, u izveštaju o međunarodnim migracijama, procenjuje se da je u preiodu od 2012. godine do 2016. godine iz Srbije otišlo oko 245 000 lica. Što znači da je u proseku godišnje 49 000 ljudi napustilo zemlju, a u ukupan broj su uključeni i oni koji su otišli van zemlje zbog sezonskog posla, da se školuju ili su privrenemo emigrirali.
***
Delimičnu neodređenu izjavu o stopi nezaposlensoti mladih, predsednik Vučić je tokom jednog od svojih gostovanja ilustrovao brojkama koje su samo naizgled precizne. Međutim, ne i prvi put, uporedio je neuporedivo, van konteksta i bez konkretnih informacija o drugim bitnim faktorima koji bi bili relevantni za analizu o mladima koji su nezaposleni. Zbog čega njegova izjava dobija ocenu – zloupotreba činjenica.
