Stopa nezaposlenosti mladih je rekordno niska
Premijerka odlazeće i mandatarka nove vlade Ana Brnabić izjavila je nedavno kako se Srbija i dalje bori sa iseljavanjem mladih ljudi. Naglasila je da je nezaposlenost veliki problem, ali je unela dozu optimizma tvrdnjom da je ta stopa nezaposlenosti mladih rekordno niska.
Po njenim rečima, taj statistički podatak je 20,7 odsto.
Sve “najbolje” u istoriji
Istinomer je više puta ocenjivao političke aktere koji su se hvalili istorijskim uspesima navodeći procente (ne)zaposlenosti. I kada bi iskoristili tačnu brojku u svojim izjavama, svako takvo “istorijsko” poređenje svodi se na manipulaciju, s obzirom na izostanak konteksta, tumačenje podataka, a pre svega promenjenu metodologiju.
Podsetimo, način računanja broja zaposlenih i nezaposlenih promenio se 2015, a naredne godinu su revidirani podaci, kako bi bili uporedivi od 2014. pa do sada.
Krajem avgusta i predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je nezaposlenost na istorijskom minimumu. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, kako su naveli tada u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, “kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti za oko 33.000 i nezaposlenosti za oko 87.000 na račun povećanja neaktivnosti za oko 113.000 u poređenju sa prvim kvartalom 2020”.
U prevodu, kako su protumačili i ekonomisti iz Fiskalnog saveta, nezaposlenost je u Srbiji u drugom kvartalu smanjena samo zato što je manje ljudi tražilo posao.
Mladi (ne) traže posao
Brnabić je rekla da je stopa nezaposlenosti mladih krajem drugog kvartala ove godine 20,7 odsto i po podacima RZS, te brojke se poklapaju.
Sporna je premijerkina ocena da je reč o rekordno niskoj stopi. Dakle, kao što smo već objasnili, podaci nisu uporedivi za period pre 2014. godine.
Ako posmatramo poslednjih sedam godina i stope zaposlenosti, nezaposlenosti i procente neaktivnog mladog stanovništva (koje ne traži posao), kontekst je nešto jasniji.
- Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (I)
- Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (II)
- Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (III)
Stopa zaposlenosti mladih kreće se od 13,1 odsto na početku 2014. do najvišeg procenta (23,7) u trećem kvartalu 2017. godine. U drugom kvartalu 2020. godine ona iznosi 18,7.
Stopa nezaposlenosti na početku 2014. bila je 52,5. Periodiočno je padala i rasla, da bi sada sa nivoom od 20,7 zaista bila najniža – od 2014. do danas, po podacima RZS.
Istovremeno, deo mladih koji su neaktivni, to jest, ne traže posao, u drugom kvartalu 2020. je 76,4 i to je najveći broj u poslednjih sedam godina.
Imajući sve navedeno u vidu, iako je Ana Brnabić iskoristila podatak koji je objavio i Republički zavod za statistiku, njena ocena da je reč o “rekordno niskoj stopi nezaposlenosti” ipak predstavlja zloupotrebu činjenica.
Migracije su bitne?
Brnabić je rekla da na stope, kojima se pohvalila naposletku, ne utiče iseljavanje mladog dela stanovništva. Međutim, s time se ne bi svi saglasili.
Što se tiče niske nezaposlenosti, čak se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije navodi, kako su preneli mediji, da je niska nezaposlenost posledica iseljavanja radno sposobnog stanovništva.
Početkom 2019. godine ministar rada Zoran Đorđević izjavio je, povodom podataka OEBS o tome da je Srbiju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godina, da su emigracije „pitanje svih pitanja“.
Sredinom iste godine, u analizi Danasa, navodi se kako je prema rezultatima popisa iz 2011, u prvoj deceniji ovog veka otišlo 150.000 ljudi ili u proseku 16.000 godišnje. Prosečna starost emigranata je 28,7 godina, a jedna petina je sa visokom školom ili fakultetom. Pritom, kako su tada pisali, “treba imati u vidu da najveći broj iseljenika ne odjavljuje svoje boravište u Srbiji, pa nisu ni obuhvaćeni ovim podacima”.
Broj iseljenika iz Srbije kretao se i do 60.000 a prosečno oko 35.000 godišnje. “Pri tom, reč je o podacima koji obuhvataju samo legalne migracije u zemlje članice OECD-a, pa bi tome trebalo dodati i one koji odlaze, na primer u Rusiju, kao i sve brojnija „tiha“ iseljavanja kojima se takođe ne zna broj”. (Izvor: Danas, 19.6.2019.)
Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević
