Stopa nezaposlenosti na nivou pre pandemije

Najavljujući početak isplate drugog dela jednokratne pomoći od 30 evra, ministar finansija Siniša Mali poručio je na RTS-u da je država kroz novčanu pomoć, čji je cilj ublažavanje posledica pandemije, “pokazala da je ozbiljna, da smo stabilni, da smo jaki, da imamo novca”.

Zahvaljujući upravo pomoći države, kod nas se, rekao je Mali, nije dogodilo ono što se kao posledica pandemije dogodilo u mnogo razvijenijim zemljama, a to su zatvorene fabrike i “milioni ljudi” koji su ostali bez posla.

“Mi imamo stopu nezaposlenosti sada, u ovom trenutku, na nivou one pre pandemije, dakle na nivou 2019. godine. Dakle, izbegli smo te katastrofalne scenarije koje ste imali priliku da vidite u drugim mnogo razvijenijim zemljama”, rekao je Mali.

O zatvorenim fabrikama i radnicima koji su u vreme pandemije ostali bez posla, Istonomer je već pisao kada je izjavu Siniše Malog da nije bilo otpuštanja u doba krize ocenio kao neistinu.

Sada ćemo se pozabaviti njegovom tvrdnjom da je trenutna stopa nezaposlenosti na nivou one pre pandemije. Ako se pogleda zvanična statistika i uporede podaci od ove i pretprošle godine, sve što je rekao ministar finansija stoji – uz jedno “ali”.

Naime, Anketa o radnoj snazi za drugi kvartal 2021. Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuje da je u periodu od aprila do juna bilo zaposleno 2,8 miliona ljudi, а nezaposleno 352.000, odnosno da je stopa zaposlenosti bila 48,3 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,1 odsto.

Pošto se od početka ove godine Anketa o radnoj snazi sprovodi po novoj metodologiji, Republički zavod za statistiku objavio je grafikon sa uporednim, revidiranim podacima o stopama zaposlenosti/nezaposlenosti populacije uzrasta 15 i više godina za period od 2016. do 2021. godine.

Iz grafikona vidimo da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine ista kao što je bila pre pandemije, jer je i u drugom kvartalu 2019. godine iznosila 11,1 odsto, dok je u drugom kvartalu 2020. godine, dakle u vremе krize, stopa nezaposlenosti bila bila 7,9 odsto. Istovremeno, stopa zaposlenosti beleži rast, jer je u drugom kvartalu 2019. bila 47,2 odsto, u istom periodu 2020. godine 46,3 odsto, dok u drugom kvartalu ove godine iznosi 48,3 odsto.

Dakle, sudeći po javno dostupnim podacima trenutna stopa nezaposlenosti jeste na nivou od pre pandemije, ali je problem što se podaci prikazuju selektivno, upozorava Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.

“Ako ćemo da poredimo sa pretkriznom 2019. godinom, onda prikažite kompletne revidirane podatke za 2019. Osim stope zaposlenosti i nezaposlenosti mi ne vidimo stopu neaktivnosti, ne vidimo koliko se smanjio broj stanovnika, odnosno koliko je rastu stope zaposlenosti doprinelo smanjenje broja stanovnika. Gospodo, objavite podatke da ih analiziramo, pa onda možemo da kažemo – da, vi ste u pravu, nama je bolje nego što nam je bilo 2019.godine”, kaže Bradaš za Istinomer.

Po njenim rečima, oporavlja se neformalna zaposlenost, a tu spadaju svi oni koji nemaju ugovor o radu, oni koji nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili registrovanu radnju kada je reč o samozaposlenima, kao i pomažući članovi domaćinstva.

“Neformalno zaposleni su u drugom kvartalu prošle godine, kada je bilo uvedeno vanredno stanje i zabrana kretanja, bili onemogućeni da rade. I to je razlog da je došlo do najvećeg pada zaposlenosti upravo kod onih koji imaju taj status, jer nakon što su ukinute mere ljudi su se vraćali neformalnom sektoru, tamo gde ima posla”, kaže Bradaš.

Pored neformalno zaposlenih, u vreme pandemije bez posla su ostajali i oni koji su radili na privremeno-povremenim poslovima, kao i oni koji su bili zaposleni na određeno vreme. U prilog tome Bradaš navodi podatke Eurostata, prema kojima je u drugom kvartalu 2019. bilo 476.000 privremeno zaposlenih (onih koji imaju ugovore na određeno i koji imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima), u 2020. godini 413.000, a u drugom kvartalu ove godine 477.000 privremeno zaposlenih.

“Znači, ono što je bilo najviše pogođeno pandemijom i jeste u najranjivijoj poziciji na tržištu rada, to se oporavlja.”

Bradaš dodaje da podaci Eurostata govore i da u drugom kvartalu 2021. ima 116.000 manje stanovnika radnog uzrasta u odnosu na drugi kvartal 2019, što samo po sebi utiče na rast stope zaposlenosti.

Kada sumiramo sve navedeno, ministar finansija jeste u pravu kada kaže da je trenutna stopa nezaposlenosti na nivou od pre pandemije, jer podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine ista kao što je bila u drugom kvartalu 2019. i iznosi 11,1 odsto. Problem je, međutim, što usled promene metodologije za anketu o radnoj snazi nemamo kompletne revidirane podatke za 2019. godinu, već raspolažemo samo revidiranim podacima o stopama zaposlenosti i nezaposlenosti. Budući da ovakvo selektivno prikazivanje podataka nije dovoljno za precizniju analizu i zaključke, Siniša Mali za izjavu koju ocenjujemo dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.

Naslovna fotografija: FoNet/Božana Pavlica