Strategija za borbu protiv trgovine ljudima do kraja 2015.
Akcioni plan za poglavlje 24 (30. mart 2015. godine, poslednja verzija sa izmenama u skladu sa komentarima Evropske komisije)
30. 12. 2015.
„Usvojiti novu Strategiju za prevenciju i sprečavanje trgovine ljudima u Republici Srbiji za period 2015 – 2022 i početni akcioni plan za implementaciju za period od 2016 – 2017. godine.“
Već četiri godine Srbija nema Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, odnosno dokument sa najbitnijim aktivnostima državnih institucija i nevladinih organizacija u rešavanju tog problema.
U martu, nakon brojnih izmena prema preporukama Evropske komisije, Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Akcioni plan za poglavlje 24. U tom planu kao rok do kada bi trebalo doneti Strategiju u vezi sa trgovinom ljudima određen je decembar 2015.
Akcioni plan za poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) / Foto: Printscreen
Pitanja Istinomera Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je bilo zaduženo za izradu nove nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima, zašto četiri godine nemamo jednu od bitnijih strategija, kao i dokle je ministarstvo stiglo sa njenim donošenjem, ostala su bez odgovora.
Da nam je Nacionalna strategija prekopotrebna, potvrđuju i kritike Vlade SAD i Evropske komisije, zbog odlaganja njenog donošenja. U Izveštaju Vlade SAD o trgovini ljudima u svetu za 2015. godinu jasno piše da Srbija mora da usvoji Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima.
Izveštaj o trgovini ljudima za 2015. godinu – preporuke / Foto: Printscreen
U izveštaju se dalje navodi da „Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu.“
„Značajno je povećan broj identifikovanih žrtava, posebno žrtava prinudnog rada, iako su u oblasti zbrinjavanja žrtava nedostajale državne procedure za upućivanje žrtava na nevladine organizacije koje pružaju usluge, a zaposleni u centrima za socijalni rad nisu obučeni za pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima. Osuđen je manji broj trgovaca ljudima, a oni koju su osuđeni dobili su male kazne. Država žrtvama nije obezbedila dovoljnu zaštitu tokom krivičnog postupka, zbog čega su one bile izložene zastrašivanju i sekundarnoj traumatizaciji“, piše u Izveštaju.
Naša država dobila je kritiku i od Evropske komisije, koja u Izveštaju o napretku Srbije za 2015. godinu napominje da Strategija i Akcioni plan za ovu oblast još uvek nisu doneti.
Oblast borbe protiv trgovine ljudima već četiri godine je bez jasne strategije i akcionog plana. Pitanje je da li je nedostatak novca, adekvatnih kadrova ili nedostatak političke volje bio razlog da jedno ovako ozbiljno pitanje bude institucionalno zanemareno. Zbog svega navedenog, ali i činjenice da je probijen i novi rok za donošenje te strategije – decembar 2015. godine, tu obavezu Ministarstva unutrašnjih poslova ocenjujemo kao neispunjeno.
Nepostojanje političke volje može da bude uzrok što se borba protiv trgovine ljudima ne nalazi na listi prioriteta, kaže Katarina Ivanović iz nevladine organizacije „Astra“, ali se nada da će se ovakva situacija promeniti.
„To što Srbija već 4 godine nema Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv trgovine ljudima znači da je polje trgovine ljudima strateški i dobrim delom institucionalno nepokriveno. Poslednji sastanak Republičkog tima za suzbijanje trgovine ljudima bio je u oktobru 2013. godine. Ne postoje definisane uloge i aktivnosti različitih aktera koji učestvuju u borbi protiv ovog oblika kriminala i najgrubljeg kršenja ljudskih prava“, kaže Ivanovićeva za Istinomer.
Specijalizovana skloništa za decu žrtve još uvek ne postoje, Centar za zaštitu žrtava nema procedure za saradnju sa NVO, a sudije pokazuju ograničeno razumevanje složenosti slučajeva trgovine ljudima. Ovo su samo neke od primedbi koje se navode u Izveštaju Vlade SAD, a predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, osvrćući se na izveštaj, kaže da će većina nedostataka i kritika iz izveštaja američke vlade biti neutralisana po usvajanju nove nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima.
Akcioni plan koji bi pratio Strategiju bi trebalo da omogući bolju saradnju vladinih, nevladinih i međunarodnih aktera, ali i bolju saradnju kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou, kaže Katarina Ivanović iz Astre.
„Trebalo bi da postoji kontinuirani pregled aktivnosti svih aktera uključenih u identifikaciju žrtava, pružanje pomoći i zaštiti žrtava, planiranje sredstava u budžetu Srbije za podršku antitrafiking aktivnosti.“
