Jedan od razloga što su i naprednjačke Vlade zadržale Dinkićevu politiku subvencionisanja stranih investitora sasvim sigurno jeste što dobro dođe poneki kamen temeljac u oštroj predizbornoj kampanji. Nova radna mesta, iako uglavnom sa minimalnom platom, glavni su adut vladajućih garnitura kada govore o uspesima svog rada.
Sa nekim novinama u odnosu na prethodni kabinet, politiku subvencija branila je u Skupštini i nova premijerka Ana Brnabić. ”Politika davanja subvencija Vlade Republike Srbije je dobro promišljena i pametna, tako da mislim da ćemo svakako nastaviti sa njom”, kazala je Brnabić i dodala, između ostalog da se ”na jedan uložen evro vraća četiri puta u budžet i striktno se prati” i pozvala se na studiju Svetske banke.
Istinomer je, sa svoje strane, u više navrata dokazivao, da se subvencije ne kontrolišu uprkos
uveravanjima tadašnjeg i sadašnjeg ministra privrede Kneževića ili da strani investitori nisu zaposlili 120 hiljada radnika kako je to
rekao nekadašnji poslanik SNS-a Zoran Babić, što takođe ukazuje da je sa ovim podacima moguće manipulisati u političke svrhe.
Kako se dodeljuje i kontroliše državna pomoć u Srbiji godinama istražuje i organizacija Transparentnost Srbija (TS). U zaključcima njihovog najnovijeg
izveštaja koji je objavljen pre nekoliko nedelja stoji da
”podaci o subvencijama i izveštaji nisu transparentni. Transparentnost je dodatno umanjena izuzetno spornom odlukom Komisije za kontrolu državne pomoći da nema potrebe da se izjašnjava o subvencijama koje se daju u skladu sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, čak ni kada je reč o subvencijama koje se daju bez javnog poziva.”
U velikom istraživanju koji su sproveli zaključuju i da
”nije usvojen podzakonski dokument (čije je usvajanje najavljeno još 2013. godine) kojim bi se regulisala procedura utvrđivanja svrsishodnosti državne pomoći.”
”Ostala je sporna svrsishodnost celog sistema subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta, odnosno investicionih ulaganja. Pored ekonomske opravdanosti, za šta do sada ni pristalice ni protivnici subvencija nisu predstavili sveobuhvatnu i detaljnu analizu, postavlja se pitanje političke (zlo)upotrebe subvencija zarad pridobijanja birača u sredinama u koje se dovode investitori i eventualnih dodatnih (nevidljivih) uslova koji se postavljaju investitorima”, kaže se u izveštaju TS.
Tvrdnju da se ”sve to striktno prati” pobijaju i činjenice do kojih je došao Istinomer – da jedinstvenu bazu podataka o svakoj dodeljenoj subvenciji nema ni Komisija za kontrolu državne pomoći, a ni Razvojna agencija Srbije koja je preuzela poslove nekadašnje agencije SIEPA.
U nedavnom obaveštenju namenjenom davaocima državne pomoći (u Srbiji ih ima preko pet stotina) Komisija za kontrolu državne pomoći ponovo podseća da to telo samo utvrđuje da li je državna pomoć u skladu sa zakonskim pravilima, ali dalju kontrolu preuzima sam davalac državne pomoći.
Postoje podaci da je Svetska banka 2016. godine zaista započela istraživanje o efektima subvencionisanja stranih investicija i moguće je da se premijerka Brnabić pozivala na rezultate ove studije opravdavajući korist od subvencija. No, budući da na naš zahtev kabinetu premijerke da nam dostavi ovu studiju – nije odgovoreno, a da svi dosadašnji podaci i studije pokazuju da je evo već decenijski posao (od kojih je pet godina na vlasti SNS) subvencionisanja stranih investitora, kao načina da se otvore nova radna mesta, protekao bez adekvatne kontrole i merenja rezultata – premijerki sledi ocena „nestina“.
Naslovna fotografija: FoNet
