Subvencije u poljoprivredi veće nego ranije

Tako, izjavila je Brnabić, subvencije za poljoprivredu su u 2017. bile veće nego u prethodnoj, 2016. godini, subvencije u budžetu za 2018. veće su nego 2017, a ujedno veće i u odnosu na 2013. i 2014. godinu.

Međutim, pogledom u Zakone o budžetu u periodu 2013-2017, kao i u Predlog Zakona o budžetu od 2018. godine nalazimo nešto drugačije podatke.

Bez sumnje, od 2016. na ovamo rastu budžeti – kako ukupan budžet za poljoprivredu, tako i subvencije u poljoprivredi i budžet Uprave za agrarna plaćanja, odakle se “vuče” najviše sredstava za poljoprivredu.

Te, 2016. godine, Ministarstvo poljoprivrede je imalo najmanji budžet u posmatranom periodu, sa 40,5 milijardi dinara. Subvencije za poljoprivredu bile su blizu nešto manje od 28 milijardi, a budžet Uprave za agrarna plaćanja iznosio je 24,2 milijarde dinara.

Nakon što je taj budžet donet, Dragan Glamočić – tada savetnik premijera Vučića, a ranije na kratko i ministar poljoprivrede u vladi Ivice Dačića – izjavio je da je su subvencije poljoprivredi smanjene jer je tokom 2015. “bilo zloupotreba, pošto su pojedini poljoprivrednici parcelisali svoja gazdinstva da bi dobili veće subvencije”.

Sledeće, 2017, za budžet Ministarstva poljoprivrede izdvojeno je 43,8 milijardi, od toga 31,6 milijardi za subvencije u poljoprivredi.

U narednoj, 2018. godini, subvencije bi trebalo da budu 34,3 milijarde dinara, tako da jeste tačan deo izjave Ane Brnabić da će subvencije u 2018. biti veće od onih u 2017. i 2016. godini.

Međutim, nije tačno da će subvencije biti veće i od onih u 2013. i 2014. godini: tada je u oba slučaja poljoprivredni budžet bio veći (48,3 milijarde 2013, 45,4 milijarde 2014. godine), a bile su veće i subvencije: 41 milijarda 2013. i skoro 35 milijardi 2014. godine, naspram planiranih 34,3 milijarde u 2018. godini.

U 2013. bio je veći i budžet Uprave za agrarna plaćanja nego što će biti 2018: 34,5 naspram 29,8 milijardi (u 2014. bio je 29,6).

Sa druge strane, sistem subvencionisanja se jeste promenio – fokus se premestio sa biljne proizvodnje tako što su se postepeno smanjivale subvencije po hektaru: sa više od 14 hiljada dinara po hektaru u 2012, smanjeno je na ukupno 4.000 dinara u 2016: po dve hiljade za biljnu proizvodnju i za đubrivo.

Upitna je i tvrdnja Ane Brnabić o tome da su subvencije “mnogo transparentnije”, s obzirom da u budžetu za 2018. na svakom mestu gde su subvencije za poljoprivredu stoji i dodatak – “Raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se u skladu sa posebnim aktom Vlade”. Dakle, barem u budžetu, situacija nije mnogo transparentna.

Prema tome, za izjavu da su subvencije u poljoprivredi veće nego u prethodnim godinama, Ana Brnabić dobija ocenu “poluistina”.