Sudije su birane po stručnosti

Trebalo je da prođe više od dve i po godine da bi se utvrdilo da „stručnost, sposobnost i dostojnost“, ipak, nisu u potpunosti poštovani prilikom opšteg izbora sudija. Naime, sredinom jula 2012. godine Ustavni sud Srbije je usvojio je žalbe više od 300 neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su ostali bez posla u procesu reizbora i time poništio odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Sud je time utvrdio da su neizabrane sudije i tužioci ispunjavale predviđene predispozicije.

„U obrazloženju odluke, Ustavni sud je naveo da u odlučivanju o prigovorima neizabranih sudija i tužilaca nije oborena pretpostavka da oni ispunjavaju uslove za izbor na stalnu sudijsku i tužilačku funkciju.“

Beta, 18. 7. 2012. godine

Nije, ipak, moguće tvrditi ni da se uopšte nije vodilo računa o pomenutim kriterijumima jer, za sada, nisu usvojene žalbe svih sudija i tužilaca. Od 1.500 žalbi neizabranih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca za sada je uvaženo njih 422.

Sa druge strane, ne može se biti siguran ni da je nova odluka Ustavnog suda potpuno bez političkog uticaja. To isto telo je, da podsetimo, jula 2009. ocenilo da je zakon o sudijama ustavan, kao i odredba o automatskom prestanku sudijske funkcije i opštem izboru. Zatim je marta 2010. Sud ocenio da neizabrane sudije imaju pravo na žalbu, a u leto 2012, kada se već znalo da će doći do smene vlasti, počeo je da vraća sudije na posao.

Na osnovu svega navedenog, Istinomer bivšoj ministarki pravde daje ocenu „poluistina“.

Evropa još 2010. ukazivala na manjkavosti
Vrlo brzo nakon opšteg izbora sudija evropski komesar za proširenje Štefan File je ukazao na to da „zaključci ekspertske misije potvrđuju da je postupak reizbora pokazao značajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparetnosti i pouzdanosti celokupnog procesa.“ (Fonet, 3. 6. 2010. godine)

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija za 2010. godinu navodi se da „postoji ozbiljna zabrinutost“ zbog reforme pravosuđa, a naročito zbog reizbora sudija i tužilaca.

„Postupak reizbora sudija i tužilaca izvršen je na netransparentan način, čime je ugroženo načelo nezavisnosti sudija. Tela koja su odgovorna za ovaj proces, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca radila su u privremenom sastavu, što znači da ta profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog pritiska bio visok. Pored toga, ni u Savetu ni u Veću nisu imenovani svi članovi. Nisu se primenjivali objektivni kriterijumi za reizbor, utvrđeni u tesnoj saradnji sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope. Sudijama i tužiocima nije data prilika da budu saslušani tokom postupka i nisu im data adekvatna obrazloženja za rešenja. Oni koji su bili kandidati po prvi put (876 sudija i 88 zamenika tužilaca) imenovani su bez održavanja razgovora sa njima i primene kriterijuma koji se zasnivaju na zaslugama. Ukupan broj sudija i tužilaca nije na pouzdan način izračunat i nekoliko puta je korigovan pošto je reizbor već izvršen. Sudije koje nisu reizabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmatra rešenja. Od više od 1.500 žalbi, rešen je samo jedan predmet.“