Svaka kuća u Beogradu biće priključena na kanalizacionu mrežu do 2025.
U vreme dok je bio gradski menadžer Beograda Goran Vesić je, ističući da je za to napravljen desetogodišnji plan, najavio da će svaka kuća na teritoriji Beograda do 2025. godine dobiti priključak za vodovod i kanalizaciju.
“Jedan od najvećih problema koji smo zatekli, to je nedostatak vodovoda i kanalizacije i to je posebno izraženo u prigradskim delovima grada, mada moram da vam kažem da postoje delovi grada u centru grada koji nemaju kanalizaciju. Recimo, ima na Vračaru i na Savskom vencu, čak 25 posto centra grada nema, takođe, kanalizaciju. Ali u prigradskim naseljima je to mnogo izraženo nego tu i naša namera je da mi zaista ovaj problem jednom konačno rešimo i zato smo nedavno u Skupštini grada, zajedno sa ‘Vodovodom i kanalizacijom’, i zajedno sa Direkcijom za građevinsko zemljište, napravili plan koji će trajati deset godina, a počinje ove godine, završiće se 2025. godine. Do 2025. godine svaka kuća na teritoriji Beograda imaće priključak za vodovod i kanalizaciju.”
A nekoliko meseci ranije bio je još optimističniji – Beograd će trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda do 2020. godine.
'Beograd će do 2020. godine trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda. Od kapitalnog projekta beogradske kanalizacije 'Interceptor', koji je zbog mnogobrojnih problema i nezakonitosti obustavljen, ne samo da se nije odustalo nego će on u najskorije vreme biti nastavljen. U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada napravljen je stručni tim, na čelu sa zamenikom direktora Petrom Cekićem, koji vodi projekat. Radovi na interceptoru počinju odmah. Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica koja ne prerađuje otpadne vode, već svu kanalizaciju ispušta direktno u Savu i Dunav. To je nedopustivo u 21. veku. Trećina grada koristi septičke jame, što je takođe neverovatna činjenica. Upravo zato, sadašnja gradska uprava je kao svoj prioritet postavila rešavanje problema kanalizacije', kazao je Vesić.'
Kako je naglašeno, Beograd će master-planom biti podeljen na pet nezavisnih kanalizacionih sistema, Veliko selo, Ostružnica, Krnjača, Batajnica i Boleč-Vinča, i to do 2020. godine.
'Kada se realizuje, biće to najvažniji kolektorski objekat centralnog kanalizacionog sistema, koji koristi više od milion stanovnika. On će sakupljati sve otpadne vode iz centralnog sistema Beograda i odvoditi ih na prečišćavanje. Nakon toga, vode dobrog kvaliteta će se puštati u Dunav. Da bismo trajno rešili problem kanalizacije sa izgradnjom svih pet modernih postrojenja za preradu otpadnih voda neophodno je više od 500 miliona evra i taj posao ćemo raditi sa nekim od strateških partnera koji ima novac da ga uloži. (...) Istovremeno sa rešavanjem problema kanalizacije, radimo i na proširenju sistema vodovoda. Obnovili smo projekat regionalnog vodovoda Makiš - Mladenovac, a već ove godine gradimo prvih 1,6 kilometara da priključimo Kaluđericu', najavio je gradski menadžer.'
Nakon četiri i po godine, u oktobru 2019. u Luksemburgu, Goran Vesić, tada na funkciji zamenika gradonačelnika Beograda, potpisuje sa Migelom Morgadom, direktorom Odeljenja Evropske investicione banke (EIB) za operacije zajmova na Jadranskom moru, zajam od 35 miliona evra za finansiranje sistema kanalizacije u Beogradu, čime se, kako je istaknuto, „poboljšavaju životni uslovi za 170.000 ljudi koji žive u opštini Palilula“.
'Cilj projekta je da se pruži vitalna infrastruktura za lokalno stanovništvo i smanji zagađenje reke Dunav i podzemnih voda izgradnjom pogona za obradu otpadnih voda. Banka EU je takođe dala poklon za tehničku pomoć do 1,1 milion evra za pripremu projekta prema Inicijativi za ekonomsku otpornost (Economic Resilience Initiative – ERI). Ostatak sredstava za projekat vredan 52 miliona evra će biti obezbeđeno iz budžeta grada Beograda, navela je EIB.'
Stigla je i 2020. godina, a na njenom početku tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa kineskom kompanijom „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) potpisuje Sporazum o saradnji i ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda. Ministarka je tada naglasila da su potpisana dva dokumenta – prvi koji se odnosi na sporazum sa kineskom kompanijom „da mogu da počnu istražni radovi za realizaciju jednog ovako velikog projekta“, a drugi na ugovor za izgradnju fabrike za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Beograda. Istakla je da će, od trenutka stupanja ugovora snagu, sve biti završeno za najviše pet godina. Dakle, do 2025.
'Projekat je vredan u prvoj fazi 271 milion evra. Odmah će moći da počnu radovi, iako će se pregovarati o ugovoru o finansiranju još tri do šest meseci. Kada ugovor bude stupio na snagu, rok za završetak projekta je najviše pet godina', navela je ministarka.'
Podsećajući na to da „jedna trećina grada nema kanalizaciju, dok se u ostale dve trećine direktno izliva u Savu i Dunav“, zamenik gradonačelnika Beograda govorio je o značaju planiranog projekta.
'Postoji 100 direktnih ispusta u Savu i Dunav. Ne postoji nijedan veliki grad u Evropi kao što je Beograd, koji takav zločin radi prema svojim rekama. Kada bude završena ova fabrika za preradu otpadnih voda, najveća od predviđenih pet, 80 odsto ispusta u Savu i Dunav biće ukinuto', ukazao je Vesić. On je istakao da će nova fabrika pokriti 1,5 miliona ljudi, tačnije centralni, južni i zapadni deo Beograda. Takođe je dodao da će se fabrika raditi u dve faze. U prvoj fazi, prema njegovim rečima, radiće se interceptor, kanalizaciona crpna stanica 'Ušće 2', kao i još nekoliko manjih crpnih stanica. 'Radiće se ispod Save prolaz koji će svu kanalizaciju sa Novog Beograda i Zemuna prihvatati u interceptor i dalje usmeriti ka fabrici u Velikom selu. Takođe, radiće se veliki tunel od Venizelosove do Hitne pomoći. Potom nas čeka druga faza radova kada će se na pravi način tretirati otpadne vode, odnosno prerađivati sekundarno i tercijalno, a u skladu sa svim pravilima EU'. Vesić je dodao da se uporedo sa ovim projektom izvode radovi na izgradnji kanalizacije na levoj obali Dunava. 'Tu će se raditi prečistač kako bi sve otpadne vode odlazile prečišćene u Dunav. Takođe, završavamo projekat fabrike manjeg kapaciteta za preradu otpadnih voda u Batajnici koji će Grad Beograd sam finansirati. Pregovaramo o projektu fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici i Obrenovcu i gradićemo još jednu manju fabriku u Boleču', naveo je Vesić.'
A prema obećanju predsednika Srbije iz juna 2019, kada je posle obilnih kiša i izlivanja fekalija iz septičkih jama veliki broj domaćinstava u Borči, Ovči, Krnjači i Kotežu bio pod vodom, trebalo je vrlo brzo, krajem februara ili početkom marta 2020, da na levoj obali Dunava počne izgradnja kanalizacione mreže. Vučić je obećao da će sve biti završeno “za godinu i po dana“, naglašavajući da za to on „lično garantuje“.
“Ja sam došao danas da vam kažem da počinje da se radi projekat za izradu kanalizacione mreže i ja ću doći zajedno sa vama krajem februara i početkom marta da počnemo da radimo kanalizaciju za kompletan Kotež, Borču, Ovču i Krnjaču, za sva naselja sa leve strane Dunava. Posle decenija mučenja ćete to konačno moći da dobijete. Ljudi, da biste vi razumeli, to nije nešto što pada s neba. To, ljudi, će da košta u prvom delu projekta 51 milion evra. Ne milion dinara, već 51 milion evra, reč je o ogromnom novcu. I to nije država imala, i to nije država mogla da ima u prethodnom periodu. (…) Dakle, dobićete kanalizaciju u najkraćem mogućem roku, ja vam garantujem lično. I ja sam odgovoran za to! Ja sam odgovoran za to i niko drugi za to nije odgovoran. I mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo. (…) Za godinu i po dana imaćete kanalizaciju završenu, moći ćete da ostavite svojoj deci, ne više fekalne vode, ne više probleme iz kanala, već da im ostavite sigurnu budućnost.”
U septembru te godine obećanje je ponovio i Goran Vesić.
“Radovi će fazno početi sa prvim prolećnim danima sledeće godine i trajaće negde oko godinu i po dana. Za godinu i po dana do dve godine završićemo kompletnu kanalizaciju na levoj obali Dunava, to je fekalna kanalizacija.”
U februaru 2022, u vreme predizborne kampanje za gradske, ali i parlamentarne izbore, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović poručili su da je „danas veliki dan zato što na levoj obali Dunava počinje izgradnja kanalizacije koja će ‘pokriti’ Krnjaču, Ovču, Borču i Kotež, kao i sva druga naselja“. Vesić je istakao da će „čitav posao biti završen najkasnije za tri godine“ i tada „ovde više neće biti nijedne kuće koja nije priključena na kanalizaciju“. Dakle, radovi će biti okončani početkom 2025.
'Radovi će biti završeni u roku od tri godine i tako će kanalizacija, koja se građanima leve obale Dunava obećava decenijama, konačno 'stići' u ovaj deo grada. Deo leve obale Dunava ima kanalizaciju, ali i pored toga sve fekalne materije završavaju u Dunavu i zagađuju našu najveću reku. Sada radimo na kompletnom rešavanju problema, s fabrikom za preradu otpadnih voda i crpnim stanicama', najavio je Vesić, čime ćemo obuhvatiti novu, ali i postojeću kanalizacionu mrežu, tako da neprerađene otpadne vode više neće završavati u Dunavu. Prema njegovim rečima, vrednost projekta je 55 miliona evra, od čega 20 miliona obezbeđuje Grad, a preostali iznos od 35 miliona je kredit Evropske investicione banke.'
Početkom 2023. Goran Vesić, tada na funkciji ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljuje da će u toj godini u Velikom selu početi izgradnja prve fabrike, od ukupno pet u Beogradu, za preradu otpadnih voda, „koja će biti najveća u glavnom gradu i pokriti prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi“.
'Prema njegovim rečima, u Beogradu ima stotinak direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav i godišnje se tu izlije zapremina fekalija od 60.000 olimpijskih bazena. Vesić je objasnio da će 10 odsto tih izliva biti ukinuto kada fabrika u Velikom selu bude u funkciji, što će, smatra, biti revolucija za Beograd. Naveo je da će za prvu fazu izgradnje fabrike biti potrebno oko 280 miliona evra, dok za drugu fazu, za koju se pregovara sa partnerima iz Francuske i EU, treba između 400 i 650 miliiona evra. 'To je istorijska investicija za Beograd i verujem da će se pokrenuti i izgradnja i druge po veličini fabrike za preradu otpadnih voda u Batajnici koja podrazumeva izgradnju kanalizacije za Batajnicu i okolna nasilja, Altinu, Surčin i druga, u vrednosti oko 200 miliona evra', rekao je ministar. Dodao je da će se sa te dve fabrike rešiti više od 90 odsto svih problema sa kanalizacijom u Beogradu. Nakon ovih projekata, kaže Vesić, ostaje da se urade i fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici, Lazarevcu i Obrenovcu. Kako bi se u Beogradu potpuno rešio problem sa otpadnim vodama, Vesić je rekao da je neophodno uraditi i dodatno postrojenje u Vinči.'
Na konstataciju da „trećina Beograda nije pokrivena kanalizacijom“ i da je to „jedina prestonica u Evropi u kojoj se sva kanalizacija izliva u reke“, pomoćnik ministra građevinarstva Dušan Radonjić početkom ove godine odgovara da očekuje da se sa građevinskim radovima na izgradnji centralnog gradskog kolektora „krene u drugoj polovini ove godine“.
'Projekat izgradnje centralnog gradskog prečistača Veliko selo ima dve faze. Prva faza zapravo predviđa izgradnju centralnog gradskog kolektora, koji treba da sakuplja otpadne vode iz većeg dela grada. Kao što sam rekao, postrojenje bi trebalo da pokriva milion i po stanovnika. U ovom trenutku se završava projektovanje i očekujemo da u drugoj polovini ove godine se krene sa građevinskim radovima na izgradnju samog kolektora. Druga faza jeste izgradnja samog postrojenja, koje treba da bude u Velikom selu i u ovom trenutku nisu do kraja precizirani ulazni parametri, odnosno, tehnologija i sve ostale stvari koje će da budu u sastavu tog postrojenja.'
On je napomenuo da se najveći projekat „Čista Srbija”, vrednosti 3,2 milijarde evra, finansira iz kineskog kredita i predviđa izgradnju 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave u zemlji.
U maju ove godine aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić upoznao je građane Borče sa razlozima zbog kojih je njihov problem i dalje nerešen.
“Kada smo pre par meseci bili na temu kanalizacije, koja je ovde obećana još pre pet, šest godina, znate da se taj projekat izvodi sa EIB-om, tada sam rekao da ukoliko… Kada smo pustili jedan manji deo, rekao sam da ukoliko ne budemo mogli da izađemo na kraj da ćemo raskinuti ugovor, pa ćemo pokušati da nađemo druge načine finansiranja, jer je pet godina zaista previše. Mislim da je prvi put, vi me ispravite, 2019. obećano. Stav države je bio da pokušamo još jednom sa EU, ja sam to prihvatio i sa EIB-om insistirao sam da promene svu svoju komisiju, mi smo promenili svu svoju komisiju. (…) Očekujemo u toku leta da dobijemo izvođače i za kanalizaciju i za postrojenje otpadnih voda u koje će ta kanalizacija da ide. Ukoliko ovoga puta bude došlo do bilo koje komplikacije, evo ja sad otvoreno želim da kažem, krivica Grada Beograda ne postoji. I jasno je da postoji neka vrsta opstrukcije. Ja u to ne želim da verujem. Dobili smo sve moguće garancije iz EIB-a, od Kancelarije EU, ambasadora EU, stav države je bio da treba da učinimo sve da pokušamo da iskoristimo taj kredit. Jeste povoljan, ali i tamo ako je bilo nekih grešaka Grada od 2019. u njih neću da ulazim, ili Direkcije za gradsko građevinsko, ili naših članova komisije, ovoga puta odgovorno tvrdim da ih neće biti i da ih nema i da smo sve što je do nas uradili.”
Izgradnja fabrike u Velikom selu mogla bi da počne krajem 2025. ili početkom 2026. godine, saopštio je u avgustu ove godine Goran Vesić.
'Dok je bio gradski menadžer, on se bavio ovim pitanjima zajedno sa beogradskim preduzećima 'Vodovod i kanalizacija', ali gotovo ništa nije urađeno. 'To je zaista išlo sporo, zašto - ne znam, ali mislim da smo sad našli način da napravimo te dve velike fabrike', kaže Vesić. Za fabriku u Velikom selu se očekuje povoljan kredit od Francuske, a kineska kompanija Cmek uključena je u izgradnju interceptora kojim se kanalizacija prikuplja od Ušća i celim beogradskim tokom Dunava i dovodi do budućeg postrojenja za preradu. Vesić najavljuje da bi trebalo potom izgraditi još tri manje fabrike u okolini Beograda.'
Budući da je pred 2025. godinu kada je, prema najavama, „svaka kuća na teritoriji Beograda“ trebalo da ima priključak za vodovod i kanalizaciju, ovaj problem još daleko od rešenja, obećanje Gorana Vesića ocenjujemo kao neispunjeno.
Foto: FoNet, Nenad Ðorđević