Svako može da proveri da je jedna osoba iz Male Krsne registrovana za glasanje u Beogradu
Nakon što je televizija N1 objavila prilog o dovoženju 20-ak meštana Male Krsne (Smederevo), do opštine i policijske stanice na Voždovcu, a s tvrdnjama da je reč o promeni prebivališta, usledila je reakcija državnog vrha – predsednice Vlade u tehničkom mandatu i predsednika Srbije.
„Ja sam proverila odmah, svako može da proveri, nije to sad nešto što ja mogu da uradim kao predsednica Vlade, sve ukupno iz Male Krsne u poslednjih 72 sata registrovana u Beogradu za glasanje jedna osoba“, rekla je predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić, u jutarnjem programu TV Prva, samo dva dana kasnije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potom izneo isti podatak, s tim što se nije držao priče da „svako može da proveri”, već da su njemu „javili” iz „ministarstva i MUP-a”.
Ova uveravanja, ipak, nisu bila dovoljno čvrsta, jer niti su svim građanima dostupne informacije o kretanju birača iz mesta u mesto, niti su svi građani u poziciji da im neko nešto „javi” iz ministarstva.
Gde svako može da proveri?
Izjava Ane Brnabić pada u vodu istom onom brzinom kojom je ona „proverila” koliko je ljudi iz Male Krsne registrovano za glasanje u Beogradu – odmah.
Pre svega, podaci o prebivalištima građana, koji su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, nisu javno dostupni. Makar ne oni koji bi nam, na dnevnom nivou, rekli koliko je osoba iz nekog drugog mesta u Srbiji dobilo prebivalište na teritoriji grada Beograda.
Ono što MUP jeste učinio dostupnim odnosi se na „Prikaz i kretanje aktivnih prijava prebivališta na teritoriji grada Beograda“. Taj Prikaz na sajtu ministarstva osvanuo je 16. februara 2024. godine, dakle mnogo pre slučaja „Mala Krsna”, i to uz objašnjenje da se podaci objavljuju kako bi se „onemogućile netačne i zlonamerne informacije plasirane u javnosti u vezi sa prijavom i odjavom mesta prebivališta građana”.
Sa identičnim podacima i identičnim objašnjenjem, MUP je izašao i 16. novembra 2023. godine. Iako bi zaista trebalo da predstavljaju odgovor ministarstva na brojne, dokumentovane (a ne „zlonamerne”) tvrdnje o fiktivnim prebivalištima i organizovanoj migraciji birača za glasanje na beogradskim izborima, ove objave to nisu.
Posmatračka misija Crte, koja je samo nekoliko dana posle izbora predstavila nalaze o organizovanoj migraciji birača, pri osvrtu na objavljene podatke MUP-a, navela je da osim što nisu relevatni, oni nisu ni potpuni.
„Ne vidimo poreklo lica koja prijavljuju prebivalište, što bi pokazalo da li u određenom periodu (npr. u periodu pred izbore), građani iz određenih mesta (unutar i van Srbije) prijavljuju prebivalište u Beogradu u većoj meri nego obično”, navodi se na sajtu Crte.
Iz tog razloga, ni u nekom novom preseku i novoj objavi MUP-a, ukoliko ona bude identična prethodnim, nećemo moći da vidimo odakle su sve birači koji su prijavom prebivališta u Beogradu stekli i pravo da odlučuju o tome ko će njim upravljati.
Šta svako može da proveri?
Podaci koje svako može da proveri dostupni su na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na tom sajtu svi građani, ukucavanjem ličnih podataka (JMBG i broja važeće lične karte/pasoša) mogu da provere na kom biračkom mestu glasaju, ali i da vide spiskove birača po svim biračkim mestima.
Bez obzira na to što ova pretraga zaista jeste svima dostupna, ona ima svoje granice. Naime, na spiskovima na sajtu MDULS-a nalaze se samo imena i prezimena birača i ni uz jedno ime ne stoji podatak o tome gde je ta osoba trenutno, a gde je prethodno bila prijavljena i na kom biračkom mestu je mogla da glasa.
Svakodnevnom proverom određenih biračkih mesta moguće je uočiti samo razlike na pojedinačnim spiskovima – više ili manje osoba na biračkom mestu, ali ne i šta je objašnjenje tih razlika. Na primer, na jednom biračkom mestu i pod pretpostavkom da sistem ne zakazuje, s novim ažuriranjem može biti više osoba, ali iz javno dostupnih podataka ne saznajemo i po kom osnovu (prijava prebivališta, napunjenih 18 godina i drugo).
U slučaju „Mala Krsna” stoga, niko nije mogao bez ličnih podataka „jedne osobe” o kojoj su predsednik i premijerka govorili, da u roku od 72 sata proveri da li je ta osoba danas prijavljena za glasanje na jednom biračkom mestu u Smederevu, a sutradan na nekom biračkom mestu u Beogradu.
Ko može sve da proveri?
I ako su zaista tačni, ispostavilo se da je podatke, koje je Brnabić navela u jutarnjem programu TV Prva, dobila samo ona.
Transparentnost Srbija je, posle premijerkinog gostovanja, saopštila da njena tvrdnja, prema kojoj „svako može da proveri“ koliko je bilo slučajeva promene prebivališta građana, „ne samo da ne odgovara činjeničnom stanju, već je direktno suprotna zvaničnom odgovoru” koji je ova organizacija dobila od Ministarstva unutrašnjih poslova.
„U vezi sa najkontroverznijim pitanjem izbora iz decembra 2023 – migracijom birača – Transparentnost Srbija je predložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da objavi anonimizovane podatke ne samo o stanju (aktuelni broj građana sa prebivalištem u određenoj opštini), već i kretanju prebivališta građana (opština prethodnog i novog prebivališta i datumi prijave). MUP u odgovoru od 8.2.2024. tvrdi da se ‘u raspoloživim evidencijama… ne može izvršiti pretraga prema zadatim kriterijumima’”, navodi se u saopštenju Transparentnosti.
Iz ove organizacije dalje zaključuju da su predsednici Vlade u tehničkom mandatu zapravo bili dostupni podaci MUP-a koji nisu dostupni svim građanima.
„Birački spisak se automatski ažurira na osnovu promena u evidenciji prebivališta građana koje vodi MUP, što znači da je predsednica Vlade imala uvid u podatke MUP, i to one koji nisu dostupni svim građanima. Iako je izjava premijerke očigledno neistinita u vezi sa javnim pristupom podacima o migraciji birača, ona je veoma značajna, jer dokazuje da postoji mogućnost da se kroz evidencije prati ne samo koliko građana ima prijavljeno prebivalište na nekoj adresi ili u nekoj opštini, već i gde je bilo njihovo prethodno prijavljeno prebivalište. Drugim rečima, upravo ono što je MUP u odgovoru na zahtev i inicijativu Transparentnosti Srbije negirao”, piše na sajtu Transparentosti.
Crta: „Preseljenje” birača ugrozilo demokratičnost i integritet izbornog procesa
Posmatračka misija Crte je, u završnom izveštaju o izborima održanim 17. decembra, kao prvi problem sprovedenog izbornog procesa navela zloupotrebu prebivališta za vršenje promena u Jedinstvenom biračkom spisku.
„‘Preseljenje’ birača iz lokalnih samouprava u kojima se nisu održavali izbori, kao i iz Bosne i Hercegovine je pojava koja je ugrozila demokratičnost i integritet izbornog procesa, pre svega u Beogradu”, stoji u izveštaju Crtine posmatračke misije, uz napomenu da je „postupak migracije birača podrazumevao niz kršenja zakonskih odredbi od strane službenika Ministarstva unutrašnjih poslova”.
Posmatračka misija Crte zbog toga je pozvala nadležna javna tužilaštva da „pokrenu postupke radi utvrđivanja krivične odgovornosti službenika u policijskim stanicama koji su, nesavesnim radom u službi i zloupotrebom službenog položaja vršili promene prebivališta suprotno propisanim obavezama i procedurama”.
***
Brnabić, dakle, nije mogla da proveri koliko je meštana Male Krsne prijavljeno u Beogradu onako kako to „svako može”. Niti su podaci o promeni prebivališta javno dostupni, niti je na osnovu biračkih spiskova dostupnih na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave moguće videti da li je u roku od 72 sata za glasanje u Beogradu registrovana jedna osoba. Osim toga, stvarnost je demantovala i premijerkinu tvrdnju da „nije to sad nešto” što ona može da uradi kao predsednica Vlade. Zbog toga joj, dok je još predsednica Vlade, a pre odlaska na poziciju predsednice Skupštine Srbije, Istinomer daje ocenu neistina.
Naslovna fotografija: FoNet, Zoran Mrđa