Sve je sporno u Luci „Beograd“!
Još u februaru 2008. godine Savet za borbu protiv korupcije, na čijem čelu je Baraćeva, dostavio je Vladi Srbije izveštaj o privatizaciji Luke Beograd u kojem je stajalo da je država prodajom tog preduzeća oštećena za milionsku sumu. U izveštaju je stajalo da je prodajom 40 odsto državnog paketa akcija Luke u septembru 2005, firmi „Vorldfin“ iz Luksemburga, izgubljeno najmanje 21 milion evra. Predsednica Saveta je tada objasnila kako je došlo do prodaje po nerealnoj ceni:
„Ta šteta je razlika između procenjene vrednosti akcija Luke i isplaćene cene. Procenjena vrednost tih akcija, koju je uradio Institut ekonomskih nauka, bila je 1.774 dinara, a akcije su prodate po ceni od 800 dinara.“
Beta, 26. 02. 2008. godine
I pored ukazivanja da je u privatizaciji Luke, a i posle prodaje, bilo očiglednih propusta, državne institucije nisu ništa preduzele.
Maja 2009. godine iz Luke Beograd stiže zahtev da Savet za borbu protiv korupcije „sa svog veb sajta ukloni sve dokumente kojim raspolaže u vezi sa tim preduzećem“ (B92, 27. 05. 2009. godine). Savet na to izdaje saopštenje koje potpisuje Baraćeva, a u kojem, između ostalog stoji da „pritisci i pretnje Savetu za borbu protiv korupcije, sa brojnim najavljenim i podnetim krivičnim prijavama protiv predsednice Saveta deo permanentnog pokušaja zastrašivanja Saveta, koji se nažalost, sada prenosi i na medije… Savet će, bez obzira na pretnje, i dalje stavljati na sajt dokumentaciju i predstavke vezane ne samo za Luku „Beograd“ već i za ostale fenomene sistemske korupcije.“ Verica Barać tada još otvorenije izjavljuje o pozadini nezakonite privatizacije Luke „Beograd“.
„Činjenice koje iznosimo potvrđuju stav predsednika države da tek treba razvrgnuti spregu između politike, kriminala, krupnog kapitala i državnih institucija. Fenomen Luke „Beograd“ je najdrastičniji primer kako ova sprega deluje na štetu građana, odnosno opšteg interesa.“
sajt Saveta za borbu protiv korupcije, 26. 05. 2009. godine
U martu ove godine Baraćeva je još jednom privatizaciju Luke nazvala „velikom pljačkom države.“
„Privatizacija Luke Beograd i Novosti je ‘velika pljačka države’ u kojoj su učestvovale i državne institucije…. Ako postoji dobar primer za spregu krupnog kapitala, kriminala i političkih stranaka – to je Luka Beograd…Neregularnosti u tom procesu odnose se na koncentraciju vlasništva i nezakonito preuzimanje akcija.“
Beta, Tanjug, 22. 03. 2010. godine
Predsednica Saveta tada je precizirala da su Ministarstvo privrede, Agencija za privatizaciju, Akcijski fond, kao i Komisija za hartije od vrednosti učestvovali u koncentraciji vlasništva na nezakonit način na štetu države i malih akcionara i pomenula da je neophodno preispitivanje celog procesa u vezi sa Lukom Beograd.
„Svi su radili tako da se akcije Luke Beograd u jednom potpuno nameštenom procesu kupe za smešno male pare… Moraće da se preispita i postupanje državnih organa nakon preuzimanja Luke, jer je izmenama Generalnog urbanističkog plana Beograda novim vlasnicima Luke omogućeno da taj prostor iskoriste za druge namene.“
Beta, Tanjug 22. 03. 2010. godine
Početkom juna 2010. Savet za borbu protiv korupcije podneo je Višem tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje da su nezakonitim preuzimanjem akcija Luke Beograd oštetili državu za najmanje 21 milion evra. Između ostalih, na spisku su biznismen Milan Beko, tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac i još tri člana te Komisije, kao i tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević.
„U krivičnoj prijavi za proces preuzimanja Luke Beograd Milan Beko označen je kao organizator kriminalne grupe i suštinski vlasnik školjka firme „Vorldfin“. On je organizovao kriminalnu grupu koja je imala za cilj otkupljivanje akcija Luke Beograd od strane ponuđača firme „Vorldfin“ ispod njihove realno procenjene vrednosti.“
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, Blic, 09. 06. 2010. godine
Baraćeva je u međuvremenu dodatno rasvetlila na koji način se odvijala sporna privatizacije Luke i kako su državne institucije obilato pomagale nezakonit proces.
„Ponudu za preuzimanje akcija Luke dala je fantomska firma „Vorldfin“, koja niti je na računu imala novac, osim simboličnih 31.000 dolara, niti su pre toga odradili bilo kakav posao, što znači da nije imala ni prethodni bilans. Za domaće institucije nije bila smetnja ni to što je statut firme Vorldfin zabranjivao komercijalne poslove sa građanima, a prepreka nije bila ni to što nisu imali bankarsku garanciju da će uplatiti 45 miliona evra jer je taj deo ‘pokrio’ broker. Poseban problem je to što je svim institucijama bilo poznato da je po nalogu revizora, koji je utvrdio da je vrednost akcija Luke potcenjena, urađena nova procena kapitala kojom je utvrđena znatno viša vrednost akcija. Sve državne institucije koje učestvuju u procesu prodaje, u jednom danu dale su saglasnost na tu transakciju. Tako je Vorldfin, bez i jednog svog dinara, kupio udele po ceni od 800 dinara za akciju, a samo nekoliko meseci kasnije, kada su neki od malih akcionara izneli svoje hartije na Berzu, vrednost im je dostizala i do 7.000 dinara za akciju. Zbog niske vrednosti državni paket prodat je za najmanje 21 milion evra ispod cene.“
Danas, 04. 06. 2010. godine
„Nešto je problem godinama jer o toj sprezi, koja je ključna za korupciju u Srbiji, svi javno govore, ali se Tužilaštvo, u suštini, nikada nije pozabavilo nijednom tom krupnom stvari iza koje stoje tajkuni i državne institucije koje su kršile zakon za potrebe tajkuna.“
emisija Kažiprst, B92, 09. 06. 2010. godine
S obzirom na to da se predsednica Saveta za borbu protiv korupcije već godinama bori da se konačno sazna potpuna istina kako je zapravo privatizovana Luka Beograda, pritom se ne libeći i da spomene konkretna imena spornih aktera u celom slučaju, uz otvorene „prozivke“ upućene državi, Istinomer njenu izjavu ocenjuje kao doslednu.
Krivične prijave zbog Luke
Pošto ni tri meseca nakon podnošenja krivičnih prijava Tužilaštvo nije ništa preduzelo, Savet za borbu protiv korupcije je objavio imena svih osumnjičenih protiv kojih su podnete prijave. Biznismen Milan Beko se navodi kao organizator kriminalne grupe, u kojoj su nalaze i: bivši ministar za privredu Predrag Bubalo, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, Dejan Malinić, Đorđe Jovanović, Dušan Bajec, Miodrag Đorđević, Goran Mrđa, Aleksandar Gračanac, Vladeta Čolić, Vladeta Blagojević, Mirko Vasiljević, Dušan Kosovac, Danijel Cvjetičanin, Djorđe Mihovilović, Zorica Kostić – Jovanovski i Miroslava Drobac.
Tom prilikom predsednica Saveta je rekla da postoji ideja da se svi dokazi daju na uvid javnosti.
„Prošlo je relativno dosta vremena i videćemo sa kolegama da to stavimo sve na sajt, da stavimo svu dokumentaciju koju smo dostavili Tužilaštvu, da to bude dostupno javnosti, jer smo mi ovde sve više svesni da jedan od problema zašto nema ozbiljne borbe protiv korupcije to je zato što je Tužilaštvo potpuno pod kontrolom političke vlasti, ono je potpuno instrumentalizovano.“
3. 9. 2010. godine
