Sve manje napada na novinare

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac u intervjuu za “Večernje novosti” rekla je da se smanjuje broj napada na novinare, ali i da je “zadovoljna jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada”.

“Ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepoznat. Do kraja godine biće doneto novo opšte obavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža”, izjavila je Dolovac. (Večernje novosti, 15.11.2020.)

Nije mnogo prošlo, a u slučaju Dinka Gruhonjića, urednika portala Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine – virtualni napadi su prerasli u stvarne.

Na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić živi s porodicom, nepoznate osobe su ove nedelje ispisale grafite sa porukama mržnje.

#Serbia: After the journalist @DinkoGruhonjic was publicly denigrated by politicians, his #NoviSad home has been vandalized by racist tags including swastikas. Appalled by the intimidation, @RSF_inter calls for an in-depth investigation & asks politicians not to fuel hatred ! pic.twitter.com/QFC1oXnrMk

— RSF in English (@RSF_en) November 24, 2020

Novinarske baze kažu drugačije

Mada Republička javna tužiteljka govori da je broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opao, baze podataka koja vode novinarska udruženja ne poklapaju se s njenom evidencijom.

U seriji tekstova koje je Cenzolovka objavila, pozivajući se na informacije UNS-a, navodi se i da je od početka godine do sredine novembra zabeleženo ukupno 100 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili ovom udruženju na napade, pritiske i pretnje ili su informacije o takvim incidentima objavljene u medijima.

Ove godine zabeleženo je 20 fizičkih napada, četiri slučaja kada su novinari bili hapšeni, devet kada im je bio onemogućen rad, isto toliko slučajeva uvreda, jezika mržnje i/ili pretnji na društvenim mrežama i sedam sajber napada, kao i još 51 slučaja različitih pritisaka.

Broj fizičkih napada na novinare i medijske radnike u Srbiji u porastu je u odnosu na prethodne godine, s obzirom na podatke UNS-a, po kojima su se tokom 2019. godine dogodila četiri fizička napada, 2018. bilo ih je šest, a 2017. godine bilo ih je 11.

NUNS-ova baza (na slici) takođe pokazuje povećan broj napada, kako fizičkih, tako i napada na imovinu itd. I taj ukupan broj ne prestaje da raste.

Tužilaštvo: Broj predmeta ipak značajno manji, slede pojedinačne provere

Iz Republičkog javnog tužilaštva su nam dostavili tabelu sa podacima koji daleko odudaraju od novinarskih baza podataka.

„Upravo zbog iskazane razlike u podacima u utorak, 24. novembra, na traženje Republičkog javnog tužilaštva, održano je vanredno zasedanje Stalne radne grupe za bezbednost novinara, radi razjašnjenja uzroka postojanja navedene razlike“, kaže za Istinomer Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca i predstavnik RJT u Stalnoj radnoj grupi za podizanje nivoa bezbednosti novinara.

Prema njegovim rečima, neki od zaključaka diskusije su da novinarska udruženja u svojim evidencijama vode svaku vrstu prijave nekog događaja „koja ne mora da odgovara zakonom propisanom opisu krivičnog dela koje je izvršeno na štetu novinara kao lica koje se bavi poslovima od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi poslova koje obavlja, da neki dogadjaji nisu prijavljeni javnim tužilaštvima, i da je potrebno sravnjivanje podataka“.

„Republičko tužilaštvo je zatražilo da novinarska udruženja dostave svoje podatke, posebno one koje se odnose na fizičke napade, radi detaljnog uporedjenja i pojedinačne provere svakog od tih navoda u evidencijama tužilaštva“, rekao je Stamenković.

Kako nam objašnjavaju iz RJT, od krivičnih dela koja mogu biti izvršena na štetu novinara, a da je reč o fizičkom napadu, „pojavljuju se krivična dela Teška telesna povreda iz čl. 121, Laka telesna povreda iz čl. 122, Zlostavljanje i mučenje iz čl. 137, Nasilničko ponašanje iz čl. 344 i nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz čl. 344 Krivičnog zakonika Republike Srbije“.

„Prijava za potencijalno izvršenje navedenih krivičnih dela koje su primljene u javnim tužilaštvima u Srbiji u 2017. godini je bilo sedam, u 2018. šest, u 2019. tri. Za 2020. godinu konačne podatke ćemo imati početkom 2021. Od navedenih obrađenih predmeta, nakon sprovedenog postupka utvrđivanja postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili da postoji krivična odgovornost izvršioca u vezi fizičkog napada na novinare kao lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja a u vezi poslova koje obavljaju, u različitim fazama krivičnog postupka se nalazi pet predmeta. U ostalim predmetima su donete oslobađajuće presude ili nije nađeno da postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, ili da je uopšte izvršeno bilo koje krivično delo“, kaže Stamenković.

Zaštitnik građana: Status novinara urušen pretnjama, napadima, nipodaštavanjem…

Iz kabineta Zaštitnika građana za Istinomer kažu da oni u okviru Godišnjih izveštaja Narodnoj skupštini objavljuje brojčane podatke o napadima i pritiscima na novinare, koristeći evidencije UNS-a i NUNS-a.

Zaštitnik građana je inicirao i u saradnji sa medijskim udruženjima i medijskim sindikatima u maju ove godine sačinio Sporazum o uspostavljanju Platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare i ostale medijske aktere. To bi bila jedinstevna evidencija koja, kako kažu, sada nedostaje.

„Evidentiranje svakog pojedinačnog slučaja ugrožavanja bezbednosti i oblika pritiska na novinare uticaće na efikasnije postupanje nadležnih državnih organa u takvim situacijama“, ističe Zaštitnik građana Zoran Pašalić u odgovoru, navodeći da će nakon dobijenih podataka o svim vrstama napada na novinare inicirati nova zakonska rešenja koja će ih prepoznati i sankcionisati.

• Izbori za Državno veće tužilaca: Urušen ugled ljudi, a ne zidina
• Dosije Tužilaštvo (3. deo): Ko sme da brani tužioce?

O položaju novinara u Srbiji iz kabineta Zaštitnika građana kažu:

“Svedoci smo mnogobrojnih kršenja prava u oblasti slobode govora i izražavanja, naročito u domenu ugrožavanja medijskih sloboda. Položaj i status novinara i medijskih radnika urušen je njihovim lošim materijalnim statusom, a svakodnevni život ugrožen pritiscima, uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim napadima”.

Na osnovu odgovora Istinomeru iz RJT jasno je da se u svojoj izjavi Dolovac oslonila pre svega na podatke kojima raspolaže tužilaštvo, a koji idu u prilog njenoj tvrdnji.  Međutim, svi drugi podaci – o povećanom broju napada, kao i činjenica da Srbija pada na listi Reportera bez granica o medijskim slobodama, a i sam Zaštitnik građana je svestan položaja novinara koji su ugroženi ne samo fizički – ukazuju na to da je izjava Zagorke Dolovac – zloupotreba činjenica.

Slučaj “Ćuruvija”

Povodom godišnjice ubistva novinara, u aprilu 2011. godine, republički javni tužilac Zagorka Dolovac rekla je da ubistvo Slavka Ćuruvije neće ostati nerešeno i da će tužilaštvo nastojati da počinioce ovog gnusnog zločina izvede pred lice pravde. (Politika, 10.4.2011.)

Podsetimo – Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije pre nekoliko meseci i vratio predmet na ponovno suđenje, jer, kako su objasnili, Specijalni sud je presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca izmenio je činjenično stanje opisano u optužnici.

Po ukinutoj prvostepenoj presudi, kako su mediji preneli, Slavka Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubilo nepoznato lice (a ne Miroslav Kurak koji se u optužnici navodi kao izvršilac), a osuđeni pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti su pomagali u pripremi ubistva.

Naslovna fotografija: FoNet/Medija Centar