Svega nekoliko država priznalo Kosovo od 2010. do leta 2012.
Predsednik Narodne stranke o broju država koje su priznale Kosovo. (Naša televizija, 27. 3. 2018.)
“Posle tog procesa (pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova), pa sve do kraja mog mandata, recimo, kao ministra spoljnih poslova, svega jedna ili dve države je priznala Kosovo. Nekoliko, hajde da kažemo, je priznalo Kosovo, a Albanci su naterani da se vrate za pregovarački sto.“
https://www.istinomer.rs/izjava/svega-nekoliko-drzava-priznalo-kosovo-od-2010-do-leta-2012/
2018-04-11
1
5
0
Neistina
Istinomer
2018-03-27
Vuk Jeremić
Vuk Jeremić
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno iz Njujorka govorio o rešavanju kosovskog problema, za trenutnu situaciju okrivio je bivšu vlast. Vučić je rekao da je “katastrofalnom” odlukom Međunarodnog suda pravde o Kosovu “do koje smo ranije sami sebe doveli glupom, neodgovornom i kriminalnom politikom“ stavljen pečat na kosovsku nezavisnost.
Odgovarajući na kritike, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je, međutim, da diplomatski put preko Međunarodnog suda pravde “nije onako loš kao što pokušava da ga predstavi predsednik”. Zatim se osvrnuo na to koliko je zemalja priznalo Kosovo u vreme procesa pred MSP, kojim je traženo mišljenje o tome da li je Priština proglašenjem nezavisnosti prekršila međunarodno pravo (sud je zaključio da nije), te koliko je država priznalo nezavisnost Kosova do kraja njegovog mandata.
“Taj put preko Međunarodnog suda pravde (MSP) je držao broj kosovskih priznanja na jednom niskom nivou, imajući u vidu ko je sve pritiskao za nezavisnost Kosova, i koliko su najjače svetske diplomatije, na čelu sa američkom, bile agilne u sprovođenju toga da što više zemalja prizna Kosovo. Taj put preko MSP je stavio neku vrstu maltene nepropusnog plafona na povećani broj priznanja – i dok je trajao proces, ali i posle njega. Dakle, posle tog procesa, pa sve do kraja mog mandata, recimo, kao ministra spoljnih poslova, svega jedna ili dve države je priznala Kosovo. Nekoliko, hajde da kažemo, je priznalo Kosovo, a Albanci su naterani da se vrate za pregovarački sto.“
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
A šta kažu brojke? Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, Generalna skupština UN (GS UN) je, na predlog Srbije, 8. oktobra 2008. usvojila rezoluciju kojom se od MSP traži savetodavno mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova. Pitanje, koje je postavio Beograd, glasilo je: “Da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?”.
Dve godine kasnije, 22. jula 2010, MSP doneo je savetodavno mišljenje da kosovska Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Kosovo je do tog trenutka, prema zvaničnim podacima obe strane, već priznalo 69 zemalja. Od toga, 21 priznanje dogodilo se između usvajanja rezolucije u GS UN u oktobru 2008. i donošenja mišljenja MSP-a na leto 2010. Dakle, tokom procesa, koji je, kako Jeremić kaže, predstavljao “vrstu nepropusnog plafona” za nova priznanja, broj država koje su priznale Kosovo povećan je za više od 40 odsto.
Sledeće je pitanje koliko je zemalja priznalo Kosovo u periodu od 22. jula 2010. kada je doneto mišljenje MSP do kraja jula 2012, do kada je Jeremić bio na funkciji šefa diplomatije. O tome nema konsenzusa između Beograda i Prištine (kao ni oko ukupnog broja zemalja koje su priznale Kosovo – Srbija kaže da je reč o 109 zemalja, dok Kosovo tvrdi da je taj broj 116, odnosno 114, zavisno od toga koji od dva spiska na sajtu kosovskog Ministarstva spoljnih poslova gledate).
Zvanični podaci Prištine kažu da je u periodu o kom Vuk Jeremić govori, Kosovo priznalo 20 zemalja. Podaci Srbije govore drugačije – Kosovo je priznalo 17 zemalja: Honduras, Kiribati, Tuvalu, Katar, Gvineja Bisao (priznala Kosovo u januaru 2011, zatim povukla priznanje u novembru 2017, pa ponovo priznala Kosovo 25. januara ove godine), Andora, Gvineja, Niger, Benin, Sveta Lucija, Gabon, Kot d’Ivoar, Kuvajt, Gana, Haiti, Brunej i Čad.
Tri zemlje oko kojih nema podudarnosti jesu Oman, Centralnoafrička Republika i Sao Tome i Prinsipe. Kancelarija za KiM tvrdi da Centralnoafrička Republika nikada nije priznala Kosovo, da to nije učinio ni Oman iako ga Priština vodi kao da jeste, dok za Sao Tome i Prinsipe navodi da je reč o zemlji koja je povukla odluku o priznanju.
Dakle, sigurno je da je Kosovo od 22. jula 2010. do kraja Jeremićevog mandata priznalo najmanje 17, a najviše 20 država, a ne “svega jedna ili dve države” ili “nekoliko”, kao što tvrdi sadašnji lider Narodne stranke, a nekada šef srpske diplomatije.
Na pitanje Istinomera da li ostaje pri ovoj tvrdnji, iz Jeremićeve stranke nam je odgovoreno da je u citiranoj izjavi Jeremić učinio “nenameran propust” i da je, naime, želeo da istakne da je samo jedna država (Honduras) priznala nezavisnost Kosova od donošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde do usvajanja nove rezolucije o Kosovu u GS UN.
Naime, GS UN 9. septembra 2010. usvojila je novu rezoluciju o Kosovu, koju je podnela Srbija uz podršku EU. Nakon toga, rešavanje kosovskog pitanja, umesto pod okriljem UN-a, prešlo je u ruke evropske administracije.
“Pre objave savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost je priznalo 69 država članica UN. Nakon objave tog mišljenja, a do odluke da se pod pritiskom popusti, i time dozvoli da politička interpretacija Generalne skupštine bude podjednako dvosmislena kao i samo savetodavno mišljenje – samo jedna. Nakon popuštanja, a do kraja mandata g. Jeremića na mestu ministra spoljnih poslova Srbije, još 20”, navodi se u odgovoru dostavljenom Istinomeru.
Svi podaci navedeni u ovom odgovoru zaista jesu tačni, i jedino je Honduras zaista priznao Kosovo nakon mišljenja MSP, a pre septembarske rezolucije. Međutim, u originalnoj izjavi datoj Našoj televiziji, koju ocenjujemo, Jeremić (ispostaviće se pogrešno) navodi da je samo jedna ili nekoliko država priznalo nezavisnost u periodu od dve godine, do kraja njegovog mandata, zbog čega dobija ocenu “neistina”.
Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković