Svi bi da ulažu u Srbiju

Ministar ekonomije o uslovima za investiranje u Srbiju. (Fonet, 18. 8. 2010. godine)

21. 8. 2010.

Teme / Ocene: Istinitost, Skoro neistina, Ekonomija

„Srbija je trenutno najpoželjnija lokacija za nove investicije u čitavoj Srednjoj i Istočnoj Evropi.“

O tome da li je Srbija sigurna i privlačna zona za investiranje Istinomer je već ranije pisao. Da su se stvari u međuvremenu izmenile na bolje, Srbija bi stajala bolje na listama svetskih agencija za procenu rizika. Ali – nije tako.

„I Standard & Poor’s i Fitch i dalje vide Srbiju kao zemlju visokog rizika, dajući joj BB- (BB minus) iliti lošu ocenu.“ Reuters, 27. 7. 2010. godine

I Svetska banka je nedavno istraživala kakve su mogućnosti za strana ulaganja u Istočnoj i Južnoj Evropi uzimajući u obzir vreme potrebno za započinjanje biznisa, mogućnost dobijanja zemljišta i arbitraža u slučaju potrebe. Srbija se ni tu nije istakla.

„Kod započinjanja biznisa…u Gruziji za to stranac treba da izdvoji četiri dana, u Albaniji i Belorusiji sedam a Makedoniji i Turskoj osam dana. Pored toga, Bugarska, Hrvatska i Rumunija nude stranim investitorima „onlajn“ registraciju poslovanja. U Srbiji je strancu za započinjanje biznisa potrebno 14 dana i treba da obavi osam procedura.“ B92, 8. 7. 2010. godine

Ipak, ne može se osporiti da su pojedini investitori došli ovamo da bi gradili nove fabrike ili kupili postojeće. Naime, prema podacima Privredne komore, za prvih pet meseci 2010. direktna strana ulaganja u Srbiju iznosila su 396,8 miliona evra.

Šta je te ulagače privuklo u Srbiju?

Ne zanemarujući nisku cenu ovdašnje radne snage, pojedini investitori se odlučuju za Srbiju iz još jednog razloga – neuobičajeno velikih podsticaja. Evo, nekoliko primera: – „Bauerhin – IGB Automotive“ gradi fabriku grejača za auto sedišta u Inđiji, a od Ministarstva ekonomije i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dobila je 1,8 miliona evra. – Italijanskoj firmi „Dajtek“ i korejskoj „Jura“ ustupljeno je nekoliko hektara zemljišta besplatno da bi počele da grade pogone u Nišu. Osim prostora, Italijani će dobiti i 10.000 evra za svakog čoveka kojeg zaposle. Italijani planiraju pogon od 400 radnika, što znači da će ućariti čitavih 4 miliona evra i pre nego što bilo šta proizvedu. Korejci su, opet, u proleće 2010. pristali da kupe opustošenu „Zastavu elektro“iz Rače, ali tek pošto im je obećano da će im država Srbija dati 4.500 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. – Fabrika auto-delova „Reum“ dobila je od SIEPE 4.000 evra po zaposlenom (oko 300 radnika), a od opštine Svilajnac pet hektara zemljišta opremljenih kompletnom infrastrukturom.

„Mi smo dodelili 47 miliona evra u poslednje tri i po godine stranim i domaćim kompanijama za njihove investicione projekte u Srbiji.“ zamenik direktora SIEPE Bojan Janković, RTS, 7. 8. 2010. godine

Najveći investitor u proteklih nekoliko godina, italijanski Fiat, dobio je od Vlade Srbije i najveće privilegije. Učešće države Srbije u investiciji je čak 35,26% što je u poređenju sa zemljama Srednje i Istočne Evrope daleko više, a o EU da se i ne govori (zakoni dozvoljavaju maksimalno 15 odsto udela). Ulog Srbije u zajedničko preduzeće je 50 miliona evra u novcu i 50 miliona evra u stvarima i pravima. Država je, takođe, preuzela obavezu da u saradnji sa lokalnim vlastima investira više od 300 miliona evra u puteve, infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Sa druge strane, Italijani su oslobođeni komunalnih taksi i poreza na imovinu, kao i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta za period od deset godina (oko 450 miliona dinara). Fijatu je takođe besplatno ustupljeno 60 hektara zemljišta za proširenje kapaciteta, a Kragujevac će biti slobodna carinska zona kako bi Fijat i njegovi dobavljači bili oslobođeni carina za uvoz delova, komponenata i sirovina. Dakle, ulagači dolaze u Srbiju tek ako im se dobro plati, ustupi zemlja ili daju druge povlastice.

Zbog toga izjava ministra Dinkića dobija ocenu „skoro neistina„.

Foto: FoNet/Dragan Antonić

admin