Presuda protiv ministra odbrane Aleksandara Vulina kao odgovornog u Ministarstvu odbrane zbog toga što se Vojnobezbnosna agencija oglušila o Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer organizaciji Crta nije dostavila tražene informacije od javnog značaja bila je jedna od tema jučerašnje sednice Narodne Skupštine.
Podsetimo,
informacije koje je Crta tražila odnose se na incident koji se dogodio na uglu ulica Birčaninove i Svetozara Markovića tokom održavanja Parade ponosa u Beogradu 2014. godine, a u koji je osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija. Ministarstvo odbrane – VBA nije u roku predviđenim Zakonom dostavilo tražene informacije, niti je donelo rešenje kojim je zahtev odbijen.
Zbog toga je Prekršajni sud doneo presudu kojom se Aleksandar Vulin kao odgovorno lice u Ministarstvu odbrane kažnjava sa 10.000 dinara.
Elem, narodna poslanica Marinika Tepić upitala je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića “zbog čega je u Srbiji pravda selektivna, s obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone republike Srbije“.
“Od vas me zanima ministre, da li ovako razumete poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade republike Srbije i njenih organa?“, pitala je Tepić Stefanovića.
S obzirom da se, kako je rekao, našao prozvanim i da ima pravo da i sam odgovori na pitanje, uprkos tome što nije bilo njemu postavljeno, Vulin je poslanicima i građanima poručio “da će se uvek založiti za to da čovek koji radi za ovu državu bude zaštićen“.
U svoju odbranu je rekao „da je za njega neshvatljivo da mu neko traži ime operativca VBA koji je sačinio izveštaj, da izveštaj sadrži imena svedoka“. Kako je interpretirao, neko od njega očekuje da preda čoveka koji je nešto radio, kako bi sutra taj čovek izlazio pred sud neke javnosti.
I ministar Stefanović kome je inicijalno pitanje i bilo postavljeno pokušao je da opravda svog kolegu iz Vlade tvrdnjama da je neko tražio imena i prezimena operativaca koji su radili na slučaju.
“Šta su motivi nekog da zna ko je operativac koji je saslušavao nekog, njegovo ime i prezime? Šta će to novini, istraživačkom centru? Zašto oni žele da objave imena tih ljudi? Osim ako ne žele da utiču na politički način na sam proces koji je u toku. Nije ovo završen i okončan postupak, doneta pravosnažna presuda… I kao ministar je stao je na stranu vojnika. Stao je na stranu profesionalaca i ljudi koji su u vojsci 20, 30 godina. Oni su tako procenili, on je stao uz svoje vojnike. Čestito. Ja bih tako uradio”, odgovorio je Stefanović na poslaničko pitanje o presudi Vulinu.
Da li je, međutim, od Vojnobezbednosne agencije uopšte traženo da javnosti dostavi ime operativca koji je sačinio izveštaj o samom incidentu i imena svedoka koji se nalaze u izveštaju?
Po onome što piše u Presudi Prekršajnog suda, organizacija Crta takve informacije uopšte nije zahtevala.
Naime, u presudi je jasno navedeno da su predmeti zahteva bili: ukupan broj zadržanih podataka koje je VBA zahtevala od drugih organa i to samo numerički prikaz (tabelica sa brojem) bez bilo kakvih kopija i drugih okolnosti koji bi mogli da ugroze lične podatke i kopije dokumenta koje poseduje VBA, a koja se odnose na incident koji se dogodio na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponosa 2014. godine.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
Štaviše, prema onome što piše u presudi, u zahtevima koji je Crta uputila Vojnobezbednosnoj agenciji je naznačeno da se traže informacije bez bilo kakvih kopija koje bi mogle da ugroze lične podatke. Drugim rečima, informacije nisu morale u sebi da sadrže ime i prezime operativca ili svedoka u izveštaju, kao što sada tvrdi Vulin, a podržava Stefanović.
Vojnobezbednosna agencija je, inače, kao razlog odbijanja da dostavi informacije navela to da su traženi podaci označeni kao “poverljivi”. No, sud je utvrdio da je u svojoj odbrani ministar propustio da dostavi navodnu odluku koju je doneo dana 03.03.2018. godine i drugu neophodnu dokumentaciju.
“Imajući sve činjenice u vidu sud je ocenio da ministar nije dokazao da su tražene informacije označene odgovarajućim stepenom tajnosti”, navodi se u presudi.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
Dalje, bez obzira na presudu, Vulin je u svom obraćanju u Narodnoj skupštini izjavio i „da sud čak nije rekao ni da je pogrešio, već da se zakasnilo sa odgovorom, odnosno da odgovor nije dat u zakonskom roku.“
“Čak se sud ne opredeljuje o tome da li je prekršena neka norma ili nije. Ne, nego kaže niste odgovorili u zakonskom roku. Sud uopšte ne komentariše da li sam jai li nisam, već kaže, razlog za kažnjavanje u prvom stepenu jeste niste na vreme odgovorili”, naveo je Vulin.
Da vidimo, ponovo, šta tačno piše u presudi Prekršajnog suda.
“Na osnovu brižljive i savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno… sud je nesporno utvrdio da je okrivljeni učinio prekršaj iz člana 46, stava 1, tačke 8 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, piše između ostalog u presudi.
Sud je, jelte, nedvosmisleno utvrdio da je prekršena norma Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj, između ostalog i samim tim što tražene informacije nisu dostvaljene u zakonskom roku.
Dakle, Crta je od Vojnobezbednosne agencije tražila ukupan broj zadržanih podataka koje je VBA zahtevala od drugih organa i to samo numerički prikaz (tabelica sa brojem) bez bilo kakvih kopija i drugih okolnosti koji bi mogli da ugroze lične podatke i kopije dokumenta koje poseduje VBA. Niti je, kao što smo videli traženo ime i prezime operativca koji je izveštaj sačinio, niti je traženo da se dostavi ko su svedoci u incidentu. Naprotiv, i u samom zahtevu je naznačeno da se ne dostavljaju kopije koje mogu ugroziti lične podatke, zbog čega Aleksandar Vulin za izjavu “da se traži da se da ime operativca koji je sačinio izveštaj” dobija ocenu “neistina”.
Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović