Tri ili četiri evropske zemlje imaju manji javni dug od Srbije

Pre nego što je saopštio da će mandatar ponovo biti Ana Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će u novoj Vladi biti mnogo promena, te da je zbog krize u svetu Srbiji potrebna „Vlada odgovornih, ozbiljnih i posvećenih ljudi”. 

Upitan kakvi problemi očekuju novu Vladu, predsednik Vučić je nakon sednice Predsedništva SNS-a rekao da je cena gasa na tržištu visoka, kao i da skače cena nafte, te da imamo problema i zbog toga što skače dolar u odnosu na evro, ali da je država na vreme reagovala i da naš dug u evrima nije veliki.

„Mislim da postoje tri ili četiri evropske zemlje sa manjim javnim dugom od Srbije, svi ostali imaju veći javni dug. Sada kada to nekome kažete, prosto ljudi ne veruju, ali to je istina da znate. Pričamo o procentu javnog duga u odnosu na BDP, možda tri ili četiri zemlje imaju manji javni dug od Srbije, svi ostali imaju veći”, rekao je predsednik.

Da li zaista samo tri ili četiri evropske zemlje imaju manji javni dug od Srbije? 

Poslednji objavljeni podaci Eurostata odnose se na kraj prvog kvartala 2022. Dakle, na kraj marta, kada je javni dug Srbije iznosio 30,59 milijardi evra, ili  51,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Prema Eurostatovoj statistici, najveći udeo državnog duga u BDP-u na kraju prvog tromesečja ove godine zabeležen je u Grčkoj (189,3 odsto), Italiji (152,6 odsto) i Portugalu (127,0 odsto). Slede Španija (117,7 odsto), Francuska (114,4 odsto), Belgija (107,9 odsto) i Kipar (104,9 odsto).

S druge strane, najmanji udeo imaju Estonija (17,6 odsto), Luksemburg (22,3 odsto) i Bugarska (22,9 odsto), pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat). Javni dug ispod 51 odsto BDP-a imaju još i Danska, Švedska, Litvanija, Latvija, Češka, Rumunija, Holandija. 

Prema Eurostatu, u društvu ovih zemalja je i Norveška (36,2 odsto).

Pojedini ekonomisti smatraju (o značaju javnog duga i zaduženosti države, možete pročitati ovde), međutim, da je relevantnije da se uporede podaci s kraja prošle godine, zato što je BDP u odnosu na koji se gleda procenat duga bio stvarno realizovan, dok je BDP za 2022. godinu procenjen, to jest tek treba da se desi.

Po tim podacima, javni dug Srbije na kraju 2021. godine iznosio je 30 milijardi evra, ili 56,9 odsto BDP-a. Gledajući podatke Eurostata, manji udeo državnog duga u BDP-u od Srbije na kraju prošle godine imale su Estonija (18,1 odsto), Luksemburg (24,4 odsto), Bugarska (25,1 odsto), Švedska i Danska sa po 36,7 odsto, Češka (41,9 odsto), Litvanija (44,3 odsto), Latvija (44,8 odsto), Rumunija (48,8 odsto), Holandija (52,1 odsto), Poljska (53,8 odsto) i Irska (56,0 odsto).

Izjava predsednika Vučića o javnom dugu, iako je usput istakao da „prosto ljudi ne veruju, ali to je istina” što on govori, dobija ocenu – neistina. Analizirajući poslednje objavljene podatke, ispostavlja se da je netačno da samo tri ili četiri evropske zemlje imaju manji javni dug od Srbije, i kada uporedimo informacije o zaduženju država na kraju prošle godine, kao i u slučaju prvog kvartala 2022. godine. Kao što se može videti, 12 evropskih zemalja imalo je manji udeo državnog duga u BDP-u od Srbije na kraju prošle godine, a njih 11 na kraju prvog tromesečja ove godine.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović