U Beogradu 50 000 ljudi ne želi da radi

Predsednik države Aleksandar Vučić nedavno je ponovo upozorio javnost da će Srbija u godinama koje dolaze morati da uvozi radnike, jer ćemo, kako je je objasnio, za godinu dana biti najatraktivnija zemlja u regionu za ulaganje.

Kako bi potkrepio svoje tvrdnje Vučić je ponovio da je u Beogradu najmanja nezaposlenost u istoriji, a da prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) posao trenutno čeka 81.000 ljudi.

Vučić se, međutim, ovog puta nije zaustavio samo na tvrdnjama da je nezaposlenost u prestonici nikada manja, već je i optužio građane da neće da rade. Naime, rekao je da gotovo 50.000 nezaposlenih zapravo ne želi da prihvati rad koji nije “veoma, veoma dobro plaćen”.

U ovoj izjavi ima nekoliko spornih elementata. Da krenemo od istorijske nezaposlenosti. Nije prvi put da Vučić smelo izjavljuje da je u Beogradu nezaposlenost na istorijskom minimumu. Iako lepo zvuči, ispostavilo se, međutim, da on to ne može da zna. Kako? NSZ na čije se podatke predsednik poziva evidenciju o broju nezaposlenih u prestonici vodi tek od 2000. godine. Republički zavod za statistiku koji, takođe, meri nezaposlenost ima podatke tek od 2004. Osim toga, današnji podaci RSZ nisu uporedivi sa onima od pre 2014, zbog promene metodologije merenja, zbog čega je Vučić već dobio ocenu “neproverivo”. 

Prema podacima NSZ, u maju 2018. u Beogradu je bilo je evidentirano 81.998 građana bez posla, što se otprilike poklapa sa Vučićevim brojkama, koji je rekao da ih ima 81.000. Podaci za nekoliko prethodnih godina pokazuju trend pada broja nezaposlenih, ali opet nije moguće utvrditi istorijsku zakonitost. 

Na kraju, da vidimo kako je sada Vučić utvrdio koliko nezaposlenih ljudi u Beogradu ne želi da radi. Kako Vučić tvrdi, 50.000 ljudi u stvari ne da ne može da nađe posao, već ne želi. Prema njegovom tumačenju, više od 60 odsto nezaposlenih Beograđana neće da prihvati rad koji nije “veoma, veoma dobro plaćen”. Od Vučićevog kabineta nismo dobili odgovor na pitanje kako je došao do ove računice. 

Osim ako nije lično razgovarao sa svih 50.000 ljudi za koje tvrdi da traže dobru zaradu, što je malo verovatno, postavlja se pitanje kako Vučić može da zna da li neko želi da radi i za koliku platu. 

Naime, prilikom prijavljivanja na “biro za zapošljavanje” građani nisu dužni da se izjasne o željenoj visini primanja. NSZ, međutim, vodi statistiku o broju onih koji su odbili ponuđeni posao.

Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti (član 87), prijavljeni se sa evidencije NSZ briše u nekoliko slučajeva, između ostalog, ako se ne javi na biro u zakonskom roku (na svaka tri meseca), ako se ne javi poslodavcu kome ga uputi služba, ako se ne odazove na poziv NSZ ili odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje, odnosno odbije ponudu za posao. 

Da vidimo šta kažu brojke o tome šta je glavni razlog za brisanje sa evidencije. 

Od januara 2014. do marta 2018. zbog nepridržavanja zakonskih odredbi sa evidencije biroa izbrisano je čak 243.783 građanina. Od ovoga broja, međutim, svega 47 njih obrisano je zato što su odbili ponuđeno zaposlenje ili ponudu za rad na privremenim i povremenim poslovima.

Ostali su brisani iz drugih razloga, a ubedljivo najviše zbog toga što se nisu redovno javljali ili se nisu odazvali na poziv NSZ. Iako je veliki broj ljudi skinut sa evidencije, broj onih koji traže posao nije toliko drastično smanjen – za oko 20.000 u roku od četiri godine.

U svakom slučaju, broj onih koji za prethodne četiri godine nije prihvatio ponudu NSZ-a jeste 1.000 (slovima hiljadu) puta manji od onoga što Vučić tvrdi. 

Da rezimiramo. Broj onih koji su u prethodne četiri godine odbili bilo kakvu ponudu za posao, prema statistici NSZ, jeste zanemarljiv. Meri se u desetinama, a ne desetinama hiljada, kako tvrdi Vučić. Na drugoj strani Vučić je iskoristio manje-više tačne podatke o trenutnom broju nezaposlenih u Beogradu da bi izvukao zaključke koji nemaju nikakvog utemeljenja. Ponovo je utvrdio da Beograd beleži istorijsku nezaposlenost o čemu nema zvaničnih podataka, kao i da 50 od 81.000 ljudi ne želi da radi ili traži samo jako dobro plaćen posao. Iako bi mnogi verovatno želeli taj “veoma, veoma dobro plaćen posao”, čini se da Vučić ne može to da utvrdi, jer o tome nema pouzdanih informacija niti zvaničnih istraživanja, zbog čega dobija ocenu “neproverivo”.