U celoj Evropi samo Srbija beleži rast

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović nedavno je, gostujući na televiziji Pink, govorila o uspesima Vlade, tome kako se Vlada u prethodne dve godine domaćinski ponašala, zbog čega dobija pohvale međunarodnih finansijskih institucija.    
  

Komentarišući najave da će Međunarodni monetarni fond povećati procenu privrednog rasta Srbije sa 1,8 na 2,5 odsto, ministarka je rekla da jedino Srbija u čitavoj Evropi beleži rast.     

Međutim, lako se da utvrditi da ne samo da Srbija nije jedina zemlja koja ima rast, jer manji ili veći rast beleži velika većina evropskih zemalja, već da se u odnosu na zemlje u regionu nalazi na začelju, zbog čega ministarka Mihajlović dobija ocenu “neistina”.

Naime, prema poslednjim podacima Svetske banke iz juna ove godine, Srbija je 2015. imala najniži rast BDP-a u okruženju (0,8 odsto), kao i godinu dana pre toga (-1,8 odsto).

Prema prognozama ove institucije, i naredne dve godine situacija će ostati gotovo nepromenjena. Srbija bi ove godine trebalo da ima rast od 1,8, a sledeće od 2,3 odsto, kada bi trebalo da pretekne Hrvatsku i da se sa poslednje pozicije u regionu pomeri za jedno mesto napred.

 

I prema poslednjim prognozama MMF-a za 2016. i 2017. godinu, Srbija je ili poslednja ili među poslednjima po procentu rasta BDP-a kada je reč o zemljama u okruženju. 

 

Upravo prema tim podacima, kojima se hvale srpski zvaničnici, Srbija je daleko iza Crne Gore koja će ove godine, prema prognozama, imati rast od 4,7 odsto. 

 

Dakle, niti je Srbija jedina zemlja na kontinentu koja beleži rast, niti je po rastu BDP-a lider u regionu, kako tvrdi ministarka Mihajlović od koje nismo dobili odgovor na pitanje na osnovu čega iznosi takve podatke.

 

I premijer Vučić se pohvalio kako će MMF za koji dan izaći sa novom, boljom procenom privrednog rasta Srbije od 2,5 odsto. Na osnovu dosadašnjih prognoza Svetske banke i MMF-a da se zaključiti da ni tada Srbija neće preteći baš sve zemlje u regionu.

Vučić je tom prilikom rekao da predviđeni rast od 2,5 odsto predstavlja najveći rast u prethodnih deset godina. 

Međutim, ni prvi čovek tehničke i mandatar za sastav nove vlade, nije izneo tačne podatke. Na sajtu Ministarstva finansija stoji da je realan rast BDP-a u Srbiji 2006. godine iznosio 4.9, sledeće 2007. bio je 5.9, a 2008. – 5.4 odsto.

Osim toga, rast ne bi trebalo porediti samo u procentima, jer to može da navede na pogrešan trag. Premijer se tako nedavno pohvalio i kako će Srbija sledeće godine imati duplo veći rast od Nemačke.

 

Međutim, tu nikako ne treba izgubiti iz vida apsolutne brojeve. Nemačka, recimo ima BDP po glavi stanovnika od skoro 40.000 dolara, pa je očekivano da beleži i nešto niže stope rasta. Srbija, na drugoj strani, ima gotovo 10 puta manji BDP po glavi stanovnika od 4.245 dolara.

Kada se stvari stave u tu perspektivu, jasno je da duplo veći rast od Nemačke u procentima i nije tako veliki uspeh, jer građani još dugo neće živeti nemačkim standardom, ili standardom duplo većim od nemačkog, o čemu je Istinomer već pisao.