U naše vreme se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u novogodišnjem intervjuu za Blic, izjavio je da se u vreme aktuelne vlasti smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru.

“Zabranili smo zapošljavanje, to je minimalno. U naše vreme se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru, posebno u administraciji. Krah srpske ekonomije je bio kada smo ceo privatni sektor prebacivali u javni. To je razorilo zemlju”, istakao je Vučić.

Međutim, prema zvaničnoj statistici, ovu tvrdnju je nemoguće potkrepiti dokazima, a evo i zašto.

Rupa u arhivi

Naime, tačan podatak o ukupnom broju zaposlenih, javnosti je u potpunosti postao dostupan tek od kada je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) započeo operativni rad 2014. godine.

Zvanična statistika, od 2015. godine, bazu ovog registra koristi kao primarni izvor, ističu za Istinomer iz Republičkog zavoda za statistiku.

* Još jedno povećanje plata od 10 odsto do kraja 2018.

* U zemljama regiona dvostruko viša nezaposlenost

Budući da pre 2015. godine nije postojao zvanični registar koji je beležio broj zaposlenih u javnom sektoru, iz Zavoda navode da nije moguće obezbediti uporedivu seriju za period pre 2015. godine.

Zbog toga, predsednik Vučić za tvrdnju da se u vreme aktuelne vlasti smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru, od Istinomera dobija ocenu – “neproverivo”.

Naš tim se i ranije bavio ovom temom, te nam je tadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić objasnio kako je, do tog momenta, izgledao dolazak do ove informacije.

„Novinari i građani su do tih informacija, i to parcijalnih, kod pojedinih organa, dolazili najčešće samo nakon žalbi Povereniku za informacije i nakon njegove intervencije. Znati tačan broj zaposlenih u javnom sektoru u uređenoj državi nije nikakav težak, kompleksan zadatak, već savršeno normalna stvar. 

Ali ako, kao što je slučaj kod nas, godinama održavate atmosferu u kojoj su administracija i javna preduzeća „plen pobednika“ u stranačkoj borbi i dozvolite da se proces zapošljavanja otme svakoj kontroli, onda utvrđivanje broja zaposlenih postane problem“, istakao je Šabić za Istinomer.

Šta kažu uporedivi podaci?

Podaci u periodu od 2015. do 2018. godine, pak, jesu dostupni i uporedivi. 

Iz njih saznajemo da je javni sektor u Srbiji na kraju 2018. brojao 29.102 zaposlena manje nego 2015. godine.

Činjenica jeste da se broj zaposlenih smanjio. Međutim, ako ove brojke pogledamo i uporedimo detaljnije, vidimo da je smanjenje broja zaposlenih u radnom odnosu, odnosno zaposlenih na neodređeno, doprinelo povećanju broja zaposlenih van radnog odnosa, odnosno zaposlenih lica na određeno.

Broj zaposlenih lica van radnog odnosa, u periodu od 2015. do 2018. godine, popeo se na 2.350.

* Plate medicinskih sestara od 50.000 do 54.000 dinara

Šta je, zapravo, rešeno zamrzavanjem zapošljavanja?

Fiskalnom strategijom za 2020. godinu, najavljeno je ukidanje Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih, koji je uveden kao privremena mera krajem 2013. godine.

Fiskalni savet je u svojoj analizi o zaposlenosti u državnom sektoru ovaj potez Vlade ocenio kao “potreban, ali iznuđen”, budući da je ova mera trebalo da bude na snazi samo dve godine nakon usvajanja.

“Problem koji, međutim, u međuvremenu nije rešen je to što država i dalje nema precizne analize koje bi pokazale koliko zaposlenih po različitim sektorima (i institucija u okviru njih) i sa kojim kvalifikacijama joj je potrebno”, navodi Savet.

Bez toga, ističe se, ukidanje zabrane neće dovesti do poboljšanja strukture zaposlenosti.

Savet dalje objašnjava da je ideja ove mere bila da se ostvare fiskalne uštede smanjivanjem broja zaposlenih u opštoj državi tako što bi veći broj ljudi odlazio u penziju nego što bi bio zamenjen novim zaposlenim.

Međutim, problem sa ovom merom bio je u tome što je ona po definiciji nekontrolisana, jer su u penziju odlazili i zaposleni koji su višak, kao i zaposleni koji su potrebni.

Zbog toga je zabrana ne samo zamrzla nasleđenu, lošu strukturu zaposlenosti u javnom sektoru, već je posle više godina njene primene dodatno povećala probleme – budući da je uticala na povećanje broja ugovora o radu na određeno vreme i na veliki nedostatak kadrova u pojedinim delovima sistema javne uprave, zaključuje se u analizi.

Naslovna fotografija: FoNet/Predsedništvo Srbije