U politiku sam ušao 1995. godine

I dok je narodni poslanik i predsednik Jedinstvene Srbije isticao kako želi da „gleda u budućnost, a ne u prošlost“, hrvatski mediji nisu propustili da podsete upravo na Markovićevu prošlost i kontroverze koje ga prate. Od toga da je poznat kao gradonačelnik koji je pred kamerama delio novac sirotinji, preko brojnih homofobnih izjava koje je dao, do toga da je u Jagodinu doveo žirafe.

Ipak, najviše pažnje posvetili su Markovićevom učešću u političkom životu Srbije ratnih devedesetih, podsetivši da je bio politički saradnik osuđivanog kriminalca Željka Ražnatovića Arkana, koji je sa svojom paravojnom formacijom Srpskom dobrovoljačkom gardom bio na ratištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 

Na direktno novinarsko pitanje o njegovim vezama sa Arkanom, Marković je odgovorio: 

“Vi, novinari, da znate da ja nisam imao nikakve veze sa ratom u Hrvatskoj, niti sam bio vojnik, niti sam bio u Tigrovima, niti sam bio učesnik rata u Hrvatskoj. Ja sam u politiku ušao 1995. godine.“

Do sada nije bilo dokaza da je Marković bio na ratištu kao pripadnik „Tigrova“ Željka Ražnatovića, protiv kog je Haški tribunal 1997. podigao optužnicu za zločin nad nesrpskim stanovništvom u Sanskom Mostu 1995. godine (nije mu suđeno jer je ubijen 2000. godine). Međutim, poslednja rečenica u Markovićevoj izjavi je sporna, jer je, prema svim dostupnim podacima i njegovim ranijim intervjuima, Dragan Marković Palma u politiku ušao pre 1995.

Tako je na novinarsko pitanje od kada se bavi politikom, Marković u intervjuu za NIN još u aprilu 2000. odgovorio: 

“Od 1993. godine. Video sam da se politikom bave samo oni koji nemaju nikakav pedigre, nikada nisu zarađivali plate za druge, nisu sebi u dvorištu sazidali NjC, sve što znaju naučili su čitanjem knjiga i na fakultetu. Nauče napamet ispit i posle sve zaborave. Najjači fakultet je onaj gde čovek prođe kroz sve faze i praktično oseti problematiku i sve ono što prati jednog rukovodioca.”

Iste te godine, 1993, upoznao je i Arkana, rekao je u intervjuu listu Politika u januaru 2011. 

“Arkan i Borislav Pelević su odlučili da oforme Stranku srpskog jedinstva, pa su, da bi ova politička stranka imala svoje korene i van Beograda, pozvali i mene iz Jagodine. Bio sam i tada jedan od, ekonomski, uspešnijih ljudi na našim prostorima. Sledeće godine sam proglašen za najboljeg preduzetnika u Srbiji”, izjavio je pre skoro osam godina Marković.

I nedeljnik Vreme je u avgustu 2011. pisao da je Marković političku karijeru počeo kao član Arkanove Stranke srpskog jedinstva, u kojoj je od njenog osnivanja 1993. godine. 

„Ušao sam baš u tu stranku jer sam hteo nešto novo. Ove druge stranke su se već izdvojile, a ja sam hteo da menjam nešto. Poslao sam upisnicu i to je to. Posle sam napredovao. Željka Ražnatovića Arkana se sećam kao dobrog i poštenog čoveka, domaćina. Posle smo (1998) sedište stranke prebacili u Jagodinu, a na izborima 2000. godine SSJ je samostalno prešao cenzus i ušao u parlament. Pogledajte koliko je tada stranaka samostalno ušlo u Skupštinu, kao i posle toga“, izjavio je Palma.

Dakle, kako je to više puta sam rekao, u politiku je ušao 1993, kada je osnovana Stranka Srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana i kada je postao njen član, a ne 1995, kao što je nedavno izjavio u Zagrebu, zbog čega Dragan Marković Palma za ovu izjavu dobija ocenu “kratke noge”.

Zašto je hrvatskim novinarima rekao da je u politiku ušao 1995. možemo samo da nagađamo, pošto lider Jedinstvene Srbije nije odgovorio na pitanja Istinomera. 

Možda je reč o lapsusu, a možda nije bilo zgodno da pred hrvatskom javnošću kaže da je u Arkanovu stranku ušao iste te 1993. kada se Srpska dobrovljačka garda priključila borbama u Kninu i Velebitu. Možda je 1993. prećutao i zato što je u to vreme u hrvatskom Erdutu i dalje bio aktivan Arkanov trening centar za pripadnike paravojne formacije koju je vodio. Najzad, možda nije bilo zgodno da prošlogodišnji dobitnik nagrade „Najevropljanin“ podseća javnost da je postao Arkanov saradnik samo godinu dana posle zločina koji su, prema nekoliko presuda Haškog tribunala, počinili „arkanovci“ u Bijeljini, ubivši najmanje 48 ljudi tokom prva dva dana aprila 1992. godine.